Istorijski podvig Novosti - Najbolji novinar proglašen tehnološkim viškom

To mogu samo Novosti – najpoznatiji je promotivni slogan prvog beogradskog večernjeg lista, koji izlazi od 1953. godine – a autor redaka koje čitate (sada glavni urednik eKapije) nije verovao da će ga jednom upotrebiti ovakvom prilikom, jer zaista, ne bi nikada pomislio da u jednoj novinskoj redakciji tako smanjenoj i pročišćenoj od novinara, otkaz kao tehnološki višak može da dobije baš najkvalitetniji i najvredniji novinar od svih.

- Tri decenije sam novinar, od čega poslednjih 14 godina u "Večernjim novostima". Tačnije, bila sam novinar u tom dnevnom listu do 20. januara. Rešenje o otkazu dobila sam 13. januara, samo dan pošto sam objavila u "storiju", na svom privatnom "Instagram" profilu, fotografiju sa prijateljicom na protestu ispred Ustavnog suda. I samo deset dana pošto sam na istoj mreži objavila svoje ograđivanje od obelodanjivanja ličnih podataka dvojice studenata, Lazara i Luke Stojakovića, na portalu "Novosti". Mnoštvo tekstova sam tokom karijere napisala o opasnostima od zloupotrebe ličnih podataka, kao i posledicama tog krivičnog dela, te sam istinski bila šokirana, pogođena i besna kada sam videla faksimile njihovih pasoša na portalu kuće u kojoj radim. Zbog zabune u javnosti moram još da istaknem da se ti faksimili nisu pojavili u štampanom izdanju "Novosti" – navela je Vojislava u pismu upućenom Udruženju novinara Srbije, i dodala: - Naravno, u rešenju o prestanku mog radnog odnosa sve ovo nije navedeno kao razlog za otpuštanje. Navodi se da je "usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca prestala potreba za obavljanjem posla" koji sam radila, tj. da sam tehnološki višak. Tehnološki višak u redakciji koja već duže vreme ima manjak ljudi i u rubrici sa samo tri novinara, u kojoj se jedva obezbeđuju vikend dežurstva u vreme godišnjih odmora!? Takođe se navodi da je pre donošenja odluke poslodavac "sproveo detaljnu analizu radnog učinka zaposlenih na radnom mestu rubrike društvo" i utvrdio da ja, navodno, ostvarujem najmanje radne rezultate. Budući da imam dokaze za suprotno, odnosno da su moji radni učinci u trenutku otkaza bili najveći kada je u pitanju broj tekstova, kao i da sam dva puta dobila nagradu Novinar godine i više nagrada Kolegijuma za pojedinačne tekstove (poslednju u decembru), osnovano sumnjam da razlog za otkaz nije moj učinak.

Među našim kolegama su velika retkost oni koji su u stanju da svakodnevno "izbace" po jedan izuzetno kvalitetan, veliki tekst, takav da nosi rubriku u kojoj je objavljen, ili kompletno izdanje za taj dan. Dakle, ne skribomanija za popunjavanje belina, nego novo otkriće, vešto praćenje traga relevantne informacije, zanimljivost iz suštinskog, ne iz voajerskog ugla. Takvog novinara autor ovog teksta je upoznao jednom u životu, i to je Vojislava Crnjanski Spasojević – imao je taj, naime, privilegiju i sreću da joj četiri godine bude nadređeni urednik. I tu sreću treba razumeti u bukvalnom smislu, jer je predmetni urednik iz dana u dan bio miran, stresa sniženog u odnosu na prosečnog njegovog kolegu i parnjaka, znajući da će, ako ni od koga drugog – a sve su bili odlični novinari, elita redakcije, i većinom su dosad otišli iz Novosti - pred kraj radnog vremena sigurno dobiti najavljeni tekst od Vojke, i da sigurno neće imati "šuplje" strane.

Pratio je bivši urednik i da li je koleginica nastavila istim tempom i u novim okolnostima, u vreme znatno sužene novinarske slobode. Nastavila je! Dan pošto joj se firma za ostvareni učinak "zahvalila" otkazom, gotovo kompletnu četvrtu i petu stranu štampanog izdanja Novosti prekrivali su njeni tekstovi – naravno, ne oni iz u poslednje vreme naročito aktuelne kategorije sramnih.

Vučja vremena. Govori se da oni ne praštaju. A ko su pa oni? Ovaj njen bivši urednik, na primer, zna da Vojka nije glasač Srpske napredne stranke (a nije ni on, ako ćemo tako).

Njene gore iznesene sumnje, kako navodi u pismu UNS-u, "dodatno potkrepljuje činjenica da menadžment kompanije, odnosno direktorka koja je potpisala rešenje", nije konsultovala ni njene urednike, ni Urednički kolegijum - niti o njenom radu, niti o potrebama redakcije.

- Sa mnom pre uručenja rešenja niko nije razgovarao, niti me upozorio da postoji bilo kakav problem u vezi sa mojim radom. Pravilnik o novoj sistematizaciji radnih mesta, datiran na 10. januar, odnosi se samo na moje radno mesto, odnosno rubriku "društvo", bez bilo kakvih drugih predviđenih promena u redakciji – piše Vojislava Crnjanski Spasojević.

Može li se tako sa ljudima, i to sa izuzetnima? Opet, ko su ti oni koji tako čine?

- Obraćam vam se javno jer mislim da će se sa ovakvom praksom otpuštanja "nepoželjnih" novinara nastaviti i u drugim medijima, kao i zato što ne želim da prihvatim činjenicu da ljudi koji nisu novinarski profesionalci ocenjuju rad mene i mojih kolega i degradiraju našu profesiju. Takvim činovima kažnjava se zdrav razum, drugačiji pogled na stvarnost od onog koji je "poželjan", kažnjava se potreba da se pridržavamo zakona i principa demokratskog društva koje podržavamo. Ujedno se šalje poruka da novinar mora da bude poslušnik, u suprotnom će biti na ovaj ili onaj način sankcionisan, čak i kada se striktno zalaže za poštovanje zakona i profesionalnih normi. Naročito me plaši, ukoliko su moje sumnje tačne, mogućnost da se pare poreskih obveznika ne odvajaju za izgradnju stabilnih nadstrešica, mostova, škola, za lečenje obolelih od teških i retkih bolesti, za obrazovanje, nauku i kulturu, već za plaćanje pojedinaca ili sistema koji špijuniraju društvene mreže novinara i drugih građana Srbije. Mislim da građani to moraju da znaju – navodi naša koleginica, Vojislava Crnjanski Spasojević.