Traže se milionske odštete od Booking-a

Najuticajnija svetska platforma za rezervaciju smeštaja Booking (Buking) suočava se sa nizom optužbi i kolektivnih tužbi koje stižu iz više evropskih zemalja. Posle Nemačke, koja protiv ove kompanije već godinama vodi postupak, i grčki hotelijeri su se udružili i traže milionske odštete i kompenzacije zbog monopola na tržištu kojim dominira ova platforma.

Predvođeni Helenskom hotelskom komorom (HCH), oni su pokrenuli postupak protiv Booking-a tražeći odštetu koja bi mogla iznositi desetine miliona evra. Odluka da pokrenu kolektivnu tužbu usledila je posle presude Evropskog suda pravde koji je osporio Booking-ovu klauzulu o konkurentnosti cena koja onemogućava hotelijerima da ponude niže cene na svojim internet stranicama od onih koje su istaknute na globalnoj platformi.

Kako prenose grčki mediji, za sada se ne zna tačno koliko će hotela učestvovati u postupku, ali je potpuno jasno da je ogromno nezadovoljstvo među grčkim hotelijerima u vezi sa stopama provizije koju naplaćuje Booking i koja se kreće od 15 do 27%. Kako je navedeno, ove naknade značajno utiču na profitabilnost hotela, posebno što Booking drži otprilike 70% tržišta onlajn rezervacija u Grčkoj. Procenjuje se da platforma godišnje generiše 200 mil EUR provizija od grčkih nekretnina, od oko dve milijarde evra onlajn rezervacija na ovom tržištu.

Inače, kako je ranije prenela agencija Rojters, Evropski sud pravde je nedavno ocenio da su ograničenja ove platforme u odnosu na hotele nepotrebna i da bi mogla da smanje konkurenciju. Sporna je takozvana klauzula o paritetu cena koja je navedena u ugovorima između sajtova za onlajn rezervacije i hotela. Ovakva praksa koju Booking sprovodi na svim tržištima izazvala je brojne žalbe, ali i pažnju regulatora u Evropi koji smatraju da se na ovaj način smanjuje izbor za potrošače. Osim Grčke, koja tvrdi da poslovna politika Booking-a industriju košta milione evra, postupak protiv ove platforme od 2012. godine vodi i Nemačka.

Markus Lute, glavni izvršni direktor Nemačkog hotelskog udruženja (IHA), uputio je podršku grčkim kolegama u borbi protiv dominantnog igrača u evropskim hotelskim rezervacijama. Suština je u tome da hoteli ne mogu da ponude niže cene smeštaja od one koju je oglasio Booking, čak iako je izvesno recimo da taj smeštaj neće biti izdat. Ako je soba na Booking-u 100 EUR za noć, hotel nema pravo da ponudi nižu cenu na svom sajtu ili nekoj drugoj platformi.

– Igra je promenjena – rekao je Lute, osvrćući se na slučaj koji vodi Nemačka. Njihova Savezna kancelarija za kartele je još 2015. godine zabranila upotrebu ovakvih klauzula u ugovorima, a sada, posle presude Evropskog suda pravde, nemački slučaj se seli na Regionalni sud u Amsterdamu, gde će se odštetni zahtevi rešavati u prvoj polovini ove godine.

Šta je tajna Booking-a, koji vodi ovakvu poslovnu politiku bez obzira na stroge propise koji se sprovode u Evropskoj uniji? U zemljama poput Srbije, koja i dalje nije članica Evropske unije, ova kompanija oglašava neregistrovan smeštaj čime pospešuje sivu ekonomiju. Iako je naša zemlja nekoliko puta ukazala na ovaj problem, čak i pomenula zabranu rada ovoj platformi, ništa nije promenjeno. S druge strane, Booking generiše najveći broj rezervacija u Srbiji, korisnici i gosti imaju veliko poverenje u njihovo poslovanje i to je možda i ključni razlog što je uticaj ove kompanije toliko veliki. Problem koji ima Srbija je već viđen na primerima zemalja koje su tek po ulasku u EU uspele da reše ovaj problem sa neregistrovanim objektima. To smo videli na primeru Hrvatske koja je imala identične probleme kao i Srbija, a koji su rešeni odmah po ulasku u EU, jer je Booking ispoštovao nacionalne i propise EU. Kada je reč o uslovima poslovanja na koje se žale Grčka i Nemačka, isti su na svim tržištima na kojima ova platforma radi, s tim što se to ne odnosi na vlasnike privatnog smeštaja koji cene formiraju slobodno i na "Bukingu" i na drugim mestima na kojima se oglašavaju.

Nedavno je ministar turizma Husein Memić izjavio da je "u turizmu koji se stalno razvija i donosi sve veći devizni priliv dosta i sive ekonomije, a da su najveći problem korisnici privatnog smeštaja i strane platforme koje kod nas rade nelegalno". Posebna pažnja je usmerena upravo prema Booking-u. Sagovornici iz turizma kažu da je korist obostrana, ali da problemi mogu da se reše po ugledu na druge zemlje poput Turske i Mađarske. Samo u Turskoj je tužbom naplaćena kazna od više stotina miliona evra, a usledila je i zabrana rada ove platforme na određeno vreme. Bukingu je, kažu, stalo da posluje u Srbiji, ali treba naći model koji će zadovoljiti obe strane.