"Pavasović" otvara studio 29. novembra 2011. godine

Koliko je potrebno da se sa reči pređe na dela, dokazale su inicijative petoro mladih umetnika iz Beograda.

Imati ideju i sprovesti je u delo samo je jedan od problema sa kojima su se susretali. Prostor za realizaciju je problem koji se teže rešava, međutim, u slučaju ovih petoro mladih ljudi, to je bila prednost.

Rad, upornost i želja ka "boljem sutra" biće nagrađeni konačnim otvaranjem studija "Pavasović" 29. novembra, u bivšoj ulici 29.novembra 116, u stanu broj 29.

Kako je počelo?

Primenjena umetnica i fotografkinja Marija Nišić govori o početku ove inicijative.

- Na početku cele priče oko studija "Pavasović" cilj nam je bio da završimo fakultet, to jest da imamo prostor za rad i da počnemo nešto zajedno da radimo, jer kad završimo fakultet - da se ne desi da udarimo glavom o zid i da se zapitamo šta ćemo sad - kaže ona.

Od običnog stana do prikladnog studija trebalo je neko vreme, međutim, Marija, Sonja, Milena, Vesna i Mijat nisu ni u jednom trenutku uzimali u obzir opciju odustajanja.

Način nastanka naziva studija ima veoma neuobičajen tok, o čemu svedoči činjenica da među članovima studija nema gospodina, a ni gospođe Pavasović. Izmišljeni likovi nisu, ali nisu ni toliko postojani.

Ideja je potekla od naziva sa interfona zgrade na koji se studio vodi. Iako se nijedan član studija ne preziva Pavasović, to prezime ih obeležava na jedan mnogo dublji način, a to je da su se, zahvaljujući njemu, pored ostalih faktora, zaista vezali kao porodica ljudi koji su se zauzeli za svoju budućnost.

Šta studio nudi?

Spektar aktivnosti kojima se bave veoma je širok. Preko grafike, grafičkog dizajna, fotografije, slikarstva, vajarstva pa i uz saradnju sa kolegama iz oblasti industrijskog dizajna i dizajna enterijera, ovi mladi ljudi pokreću i završavaju razne projekte.

Svaki član ponaosob pronašao se u ovoj maloj porodici, i stavio na videlo svoje talente i znanja.

Kostimografkinja i grafička dizajnerka Sonja Mrkobrada kreira scenske kostime, i upravo je u studiju našla mesto gde će imati uslova za nesmetano obavljanje posla.

- Koleginica i ja smo završile scenski kostim i da ne bismo radile od jutra do mraka na fakultetu, ušle smo u studio kako bismo imale svoj prostor za rad - navodi ona.

Likovna umetnica i fotografkinja Vesna Jovanović smatra da ih je raznovrsnost profesija snažno povezala.

- Super funkcionišemo iz razloga što smo svi vezani donekle za umetnost, a opet smo na nekim različitim diskursima, prosto saznaš mnoge neke stvari o nekim temama koje tebi nisu bliske. Opet, tu je i pozitivna konkurencija koja te tera da funkcionišeš i da ideš dalje, tako da mislim da je pozitivna cela priča što nas ima više - rekla je ona.

Problem aktivizma i politika

Na pitanje o aktivizmu mladih u Srbiji i uopšte, članovi su imali različite stavove i mišljenja.

Primenjena umetnica i fotografkinja Marija Nišić smatra da je za situaciju smanjenog aktivizma kriva politika zemlje i zatvoreni prostor u kome su mladi odrasli.

Sa druge strane, kostimografkinja i grafička dizajnerka Sonja Mrkobrada nije sigurna za mlade iz drugih oblasti, ali smatra da je sfera umetnosti mnogo adekvatnija za formiranje većeg aktivizma, jer umetnici kao individualci ili u grupi moraju da se angažuju već po završenom fakultetu.

Jedini muški član studia Pavasović, vajar Mijat Babić ističe veliku želju za promenom, i iskazivanjem talenta. Pored vajarstva se bavi i grafičkim dizajnom čime dokazuje da za njega ne postoje prepreke ili nedostižni ciljevi.

Njegovo mišljenje o aktivizmu donekle odskače od onoga koje imaju njegove koleginice.

- Mladi u Srbiji donekle jesu aktivni, imaju raznorazne pokušaje da se prikažu što u medijima što na bilo koji način u javnosti i da kažu ono što misle, da pokažu neki svoj rad, mada mislim da to nije dovoljno reklamirano i još uvek se ne vidi - kaže Babić.

Glas umetnika se čuje kroz njihova ostvarenja. Dokle su ovi mladi ljudi spremni da idu, vremenom će se videti.

Skorim otvaranjem studia dokazaće sebi, a i drugima kako put do ispunjenja ciljeva nije lak, ali da je samo početak nečeg mnogo većeg.

Anita Miloš