Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Hmelj je unosna kultura - Šta treba znati pre početka sezone?
Komentari
(Foto: Markus Spiske/Unsplash)
Kao dvodoma biljka gaji se radi ženskih cvetova skupljenih u cvasti šišarice, koje se najviše koriste u industriji piva. Hmeljno brašno, odnosno žuti prašak iz šišarica daje pivu karakterističan gorak ukus i aromu i služi kao važno antiseptičko sredstvo.
U farmaceutskoj industriji šišarice se koriste za proizvodnju lekova, dok se neznatna količina upotrebljava u pekarstvu za spravljanje kvasca. Žetveni ostaci, stabla i listovi mogu da se siliraju za stočnu hranu ili se upotrebljavaju kao sirovina za preradu u kompost.
U našoj zemlji, hmelj se prvi put gaji od 1770. godine u okolini Bačkog Petrovca gde se i danas nalazi centar našeg hmeljarstva.
Nega i rezidba hmelja
Nakon završene berbe, jednogodišnju lozu (stabla) treba odseći na jedan metar visine. Ubrzo zatim, obavi se đubrenje polovinom fosfornih i kalijumovih đubriva i ore, a istovremeno sa oranjem izvede ogrtanje (zagrtanje) stabala. Obrada međurednog prostora zemljišta obavlja se tanjiračama, rotofrezama ili diskosnim plugovima.
Rano u proleće obavlja se đubrenje preostalom polovinom fosfornih i kalijumovih đubriva i 1/2 azotnih đubriva, te se odmah izvodi odgrtanje stabala hmelja ručno. Nakon odgrtanja režu se jednogodišnja stabla (izdanci) sa čokota hmelja, tako da se samo pri glavi ostavi tri do četiri izdanka i rezidbom ostavi po jedno kolence izdanka sa okcima (pupoljcima).
Rezidba može da se izvede na jesen i iznad pet stepeni celzijusovih, ali se u našim uslovima praktikuje u rano proleće. Orezane glave čokota pokriti sa 4 do 5 cm suve zemlje da bi se zaštitile od isušivanja. Treba napomenuti da ručnim odgrtanjem sloja zemlje motikom oko i sa glave čokota odstranjuju se i podzemna stabla, odnosno "vukovi".
Kada mladari ili nova jednogodišnja stabla dostignu dužinu 30 do 40 cm postavljaju se oslonci od kanapa od konoplje ili sintetike koji se na konstrukciju hmeljarnika nabacuju kopčama. Posle usmeravanja na oslonac ostavljaju se dva do tri stabla, a ostala odstranjuju rezidbom.
Obavezna prihrana azotom pred cvetanje
Stabla, kada porastu 1,5 m dužine, treba ogrnuti (zagrnuti) radi izbijanja adventivnih korenova. Drugo zagrtanje je kada stabla dostignu visinu konstrukcije, a tada stablo uputiti po debeloj žici da se uvija do sledećeg stabla, a zatim mu zakinuti vrh.
Iz pazuha listova stabala obrazuju se zaperci prvog reda, a iz ovih zaperaka zaperci drugog reda na kojima se obrazuju cvetovi. Sa svakim zagrtanjem stabala, koje se obavlja najčešće dva puta, obavlja se prihranjivanje azotom, a obavezno je pred cvetanje hmelja.
Hmelj redovno napadaju određene bolesti i štetočine. Od bolesti je najopasnija plamenjača, a od štetočina crveni pauk. Protiv njih se mora voditi organizovana borba u toku čitave vegetacije. U sušnim predelima, ova kultura često nema dovoljno vlage za normalan razvoj, te je obavezna mera navodnjavanje.
Info sa lokala:
Bački Petrovac
Tagovi:
hmelj
uzgoj hmelja
nega hmelja
rezidba hmelja
prihrana hmelja
navodnjavanje hmelja
proizvodnja piva
proizvodnja lekova
proizvodnja kvasca
proizvodnja stočne hrane
plamenjača
crveni pauk
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.