Analiza efekata akcije "Najbolja cena": Da li je stvarno usporila inflaciju?

Za nekoliko dana znaćemo i zvanično kolika je bila inflacija u 2024. godini kada Republički zavod za statistiku (RZS) objavi rezultate za decembar, mada je već objavljena procena da je godišnja inflacija iznosila 4,3%. Tokom jeseni prošle godine, pod pritiskom javnosti ili željom da se pokaže kako država brine o građanima ili oba, Vlada Srbije je pokrenula akciju "Najbolja cena". Tokom dva meseca, od početka septembra do kraja oktobra, ova akcija u saradnji sa trgovinskim lancima trebalo je da smanji ili bar uspori rast cena 86 kategorija proizvoda, uglavnom osnovnih životnih namirnica.

Premijer Vučević je u Vladi u direktnom prenosu prikazivao proizvod po proizvod sa starom i novom, nižom cenom, uz tvrdnju da će porodice mesečno štedeti zahvaljujući njoj od 8.000 do 25.000 dinara. Makorekonomske analize i trendovi (MAT) napravile su analizu efekata ovog programa, a jedan od zaključaka je da je "Najbolja cena" dala efekat usporavanja na potrošačke cene samo u septembru, gledano iz ugla mesečnih desezoniranih stopa rasta cena.

Rast cena ovih proizvoda u septembru bio je svega 0,08%.

Kako se navodi u analizi Gorana Katića, objavljenoj u MAT-u, u oktobru je već efekat cenovne supstitucije značajnije oslabio pošto je porasla stopa rasta cena proizvoda obuhvaćenih akcijom. Cene proizvoda iz akcije "Najbolja cena" su u oktobru porasle za 0,3%, što je bilo više od ukupne inflacije koja je u tom mesecu bila 0,2%. Ipak, to se nije odrazilo na ukupnu inflaciju, pa autor ocenjuje da je zadatak akcije postignut, pošto je usporen rast cena ovih proizvoda. Ipak, ukupni efekat je krajnje ograničen, pošto je učešće ovih proizvoda u ukupnoj strukturi potrošačkih cena svega 16,5%.

Osim toga, autor je pokušao da razdvoji uticaj baze, odnosno kretanja cena godinu dana ranije, na međugodišnji iznos inflacije u ova dva meeca i zaključio je da je za 70% promena cena u ova dva meseca upravo zaslužan uticaj bržeg pada međugodišnje inflacije iz septembra i oktobra prethodne, 2023. godine.

Kako se navodi u analizi, pre početka akcije "Najbolja cena", u periodu januar-avgust 2024, antiinflaciona korpa proizvoda je imala sporiji međugodišnji prosečan rast cena (3,3%) u odnosu na sve ostale robe i usluge (5,2%). Učešće ovih proizvoda u prosečnoj godišnjoj stopi rasta inflacije tog perioda bilo je 10,5%.

Da je akcija ipak imala efekta na inflaciju pokazuju podaci iz septembra i oktobra, tokom njenog trajanja, pošto su ovi proizvodi tada poskupeli 2,2 odsto međugodišnje, dok je prosečan rast svih ostalih proizvoda iznosio 4,8 odsto.

Gledajući mesečni rast cena, desezonirani, što znači da je isključen sezonski utocaj, pojedinačnih proizvoda, za ova dva meseca najviše je poskupeo kupus, za čak 49%. Iz korpe 86 proizvoda, mlečna čokolada je poskupela 5,8% za dva meseca. Jabuke su poskupele 5,3%, crni luk 3,9%. S druge strane, najviše su u ovom periodu pojeftinili svinjsko meso, 5,3%, toalet papir 4,3% i tunjevina 3,6%. Ukupno je 27 proizvoda za dva meseca trajanja akcije "Najbolja cena" poskupelo, 23 je pojeftinilo, a sedam je zadržalo istu ili sličnu cenu.

Ovo se odnosi samo na proizvode iz korpe koje prati i statistika, dok 19 proizvoda iz korpe najbolje cene statistika ni ne prati, pa se ne može ni utvrditi njihov efekat na inflaciju.