Mikrošume makro uticaja: Smanjuju zagađenje, obogaćuju biodiverzitet, a poboljšavaju i mentalno zdravlje

Zelene oaze u gradovima su višestruko korisne, ali da bismo uživali u svim njihovim blagodetima, one zapravo ne moraju da budu površinski velike. To nam pokazuju mikrošume koje ubrzano niču između prometnih ulica, tržnih centara i oblakodera širom sveta, od Londona do Los Anđelesa.

Ovu posebnu tehniku pošumljavanja je sedamdesetih godina prošlog veka izumeo pokojni japanski botaničar Akira Mijavaki. Najpre se bira autohtono drveće i grmlje iz datog područja, a zemljište na odabranoj lokaciji obogaćuje se organskim materijalom. Sadnice treba da se mešaju i da se sade gusto, oko tri komada po kvadratnom metru.

Nakon toga, šumica – čija površina može biti svega desetak kvadrata – prepuštena je sama sebi. Zbog zbijenosti, sadnice rapidno napreduju jer se međusobno takmiče za sunčevu svetlost. Procenjuje se da mikrošume izrastu za svega dve do tri decenije, što je i do deset puta brže u odnosu na monokulturne šume.

Iako mikro u svojoj veličini, mikrošume zapravo imaju makro-uticaj: smanjuju zagađenje, upijaju ugljen-dioksid, ublažavaju probleme koji dolaze sa klimatskim promenama, pružaju stanište brojnim životinjskim vrstama…

Mikrošume u zagađenim urbanim naseljima pomažu u poboljšanju kvaliteta tla, vode i vazduha. Poput ostalih zelenih površina, one takođe doprinose rashlađivanju gradova, a služe i kao sunđer za obilne padavine kojih je sve više na toplijoj planeti.

S obzirom na to da se sade na malim površinama, predstavljaju lepu ideju za neiskorišćene prostore u blizini stanica metroa ili školskih igrališta. Zahvaljujući raznovrsnosti vegetacije, mikrošume privlače dosta više vrsta leptira, puževa, skakavaca i pčela. U njima utočište pronalaze i ježevi i neke ptice, a prema nekim navodima, biodiverzitet je i do 100 puta bogatiji u odnosu na konvencionalne zasade.

Naposletku, primećuje se i unapređenje blagostanja lokalnih zajednica uključujući smanjenje stresa i poboljšanje mentalnog zdravlja što dolazi iz interakcije sa prirodom.

Akira Mijavaki

mikrošume

botaničari

vegetacija