Dobit zvuči super dok ne postane glavobolja - Kako izbeći finansijski stres na kraju godine?

Kraj godine u DOO firmi često izaziva kontradiktorne osećaje, ili kako bi rekla Gordana Aritonović, poreska savetnica i CEO u kompaniji PSK – dobit zvuči super dok ne postane glavobolja! Da li u vašem preduzeću znate kako da izbegnete finansijski stres i istovremeno maksimizirate dobit? Ovo pitanje postaje sve aktuelnije kako se bliži kraj fiskalne godine, trenutak kada kompanije balansiraju između optimizacije troškova i postavljanja temelja za uspešniju poslovnu budućnost. Gordana Aritonović objašnjava za eKapiju da planiranje dobiti za mala i srednja preduzeća nije samo administrativna obaveza već strateška potreba.

- Planiranje dobiti za mala i srednja preduzeća zahteva proaktivan pristup kako bi se izbegao stres krajem fiskalne godine. Važno je krenuti od definisanja gde se vaše preduzeće nalazi. Da li ste u kategoriji malih ili srednjih preduzeća prema Zakonu o računovodstvu? Ovo nije samo pravni detalj, već ključno polazište za precizno planiranje - ističe Gordana Aritonović.

Prema Zakonu o računovodstvu mala preduzeća zapošljavaju do 50 radnika, ostvaruju poslovni prihod od 700.000 do 8 mil EUR i imaju vrednost aktive od 350.000 do 4 mil EUR. Srednja preduzeća uključuju kompanije sa 50 do 250 zaposlenih, prihodom od 8 do 40 mil EUR a i aktivom vrednosti između 4 i 20 mil EUR.

Aritonović ističe važnost nekoliko ključnih koraka:

- Proaktivnim pristupom, preduzeća ne samo da smanjuju finansijski pritisak na kraju godine, već stvaraju osnovu za održiv razvoj i stabilno poslovanje - dodaje Aritonović.

Planiranje treba započeti najmanje tri meseca pre kraja fiskalne godine za narednu godinu.

- Ključno je razumeti da planiranje dobiti nije jednokratan proces. Početna procena treba da se oslanja na detaljnu analizu prethodne i tekuće fiskalne godine, uz identifikovanje trendova koji bi mogli uticati na poslovanje - savetuje poreska savetnica.

Nakon inicijalnog planiranja, preporučuje se kvartalno praćenje i revidiranje plana kako bi se prilagodili stvarnim tržišnim okolnostima i unutrašnjim promenama u kompaniji. U praksi to znači:

- Planiranje na vreme daje firmama mogućnost da biraju između isplate bonusa ili dividende, u zavisnosti od trenutnog stanja i dugoročnih ciljeva kompanije, čime se izbegava stres krajem godine i doprinosi stabilnosti poslovanja - ističe Aritonović.

Kada je reč o "brzim rešenjima" poput paušalnih faktura, Aritonović upozorava na potencijalne rizike.

- Brza rešenja poput paušalnih faktura često deluju primamljivo u trenutku kada firme žele da "zatvore" godinu i optimizuju troškove. Međutim, ovakvi potezi nose značajne rizike, kako sa aspekta zakonitosti, tako i sa dugoročnih finansijskih posledica - naglašava ona.

Umesto toga, firme bi trebalo da se fokusiraju na transparentno planiranje i legalne opcije optimizacije poreza.

- Zakon jasno definiše koje usluge i transakcije podležu detaljnoj dokumentaciji i opravdanju. Paušalne fakture, ako nisu zasnovane na realnom obimu rada ili isporuci, mogu biti prepoznate kao pokušaj izbegavanja poreza ili manipulacije bilansima. Ovo može dovesti do dodatnih poreskih kontrola, kazni, pa čak i gubitka poverenja poslovnih partnera. Dugoročno, oslanjanje na ovakve metode može narušiti stabilnost firme. Umesto kratkoročnih prečica, bolje je uložiti vreme u detaljno planiranje i transparentno poslovanje – što, iako sporije, donosi sigurniji i održiviji rast - savetuje.

Nedovoljno planiranje dobiti može imati ozbiljne posledice po likvidnost i stabilnost kompanije, posebno kada se približi kraj fiskalne godine.

- Ključni element koji često biva zanemaren u ovom procesu je cash-flow ili novčani tok – stanje novca koje kompanija realno ima na svom računu, naspram dobiti prikazane u bilansima - kaže.

U praksi, pojašnjava naša sagovornica, dobit često izgleda značajno veća od dostupnog novca na računu, što je posledica nenaplaćenih potraživanja.

- Na primer, kompanije mogu imati izuzetno visoke iznose faktura koje nisu naplaćene, ali su zavedene kao prihod. Ovo stvara privid finansijske stabilnosti koji ne odgovara stvarnom stanju na računu. Ako se planiranje dobiti ne uskladi sa dinamikom naplate, firma može završiti u situaciji gde prikazuje visok profit, ali nema dovoljno sredstava za tekuće poslovanje ili izmirenje poreskih obaveza - objašnjava.

Najveći izazov javlja se na kraju godine, kada se porez na dobit mora platiti u celosti prilikom podnošenja poreske prijave. Ako firma nije adekvatno planirala i osigurala sredstva, kako ističe poreska savetnica, može se suočiti sa rizikom krize likvidnosti

Rešenje je, dodaje, redovno praćenje cash-flow-a, poznavanje dinamike naplate i aktivno upravljanje potraživanjima.

- Planiranjem na vreme i usklađivanjem dobiti sa stvarnim prilivima novca, kompanije mogu izbeći neprijatna iznenađenja i osigurati stabilno poslovanje tokom cele godine - savetuje Aritonović.

Jedan od najefikasnijih načina za smanjenje poreskog opterećenja, kako navodi Gordana Aritonović, jeste isplata bonusa zaposlenima, uključujući i osnivače koji su aktivni u kompaniji. Umesto da se plaća porez na dobit od 15%, a potom i 15% poreza na dividendu, bonus se oporezuje po stopi od 10%, uz minimalne doprinose, što predstavlja povoljan poreski tretman za firme.

- Ključna prednost ovakvog pristupa je to što se doprinosi obračunavaju samo na iznos do maksimalne osnovice za doprinose, koja za 2024. godinu iznosi 573.470 dinara. Na iznos iznad toga, plaća se samo 10% poreza. Na primer, ako firma isplati bonus od 10 miliona dinara, doprinosi se obračunavaju samo na 573.470 dinara, dok se na ostatak iznosa plaća samo 10% poreza - objašnjava Aritonović.

Da bi ovakva praksa bila u potpunosti zakonita, isplata bonusa mora biti pokrivena adekvatnom dokumentacijom, ističe naša sagovornica. Ta dokumentacija uključuje: Pravilnik o radu, Ugovore o radu i anekse ugovora i Odluke o isplati bonusa.

- Ovo ne samo da omogućava legalno smanjenje poreskog opterećenja, već i dodatno motiviše zaposlene, što može doprineti rastu i stabilnosti firme na duže staze - dodaje.

Pri planiranju isplate dobiti, ključno je pronaći pravi balans između reinvestiranja u firmu i lične koristi osnivača. Bonusi, iako privlačna opcija za osnivače, mogu povećati poreske obaveze ako su previsoki, pa je važno pažljivo planirati koliko iznosa ostaviti u firmi, a koliko isplatiti sebi.

- Bonus se tretira kao deo zarade, što znači da podleže godišnjem porezu na dohodak građana. Pri planiranju isplate bonusa važno je uzeti u obzir ukupan trošak poreza i analizirati koliko je takva isplata isplativa za svakog pojedinačnog osnivača. Važno je napomenuti da što je veći bonus, to je i veći godišnji porez na dohodak. Visina bonusa treba da bude usklađena s planiranim izdacima kompanije i ne sme ugroziti likvidnost i redovno poslovanje. Optimalna visina bonusa je ona koja bi osnivač isplatio sebi kroz dividendu, jer se na taj način postiže sličan efekat uz moguće povoljnije poreske uslove. Pametno planiranje dobiti znači dugoročno jačanje kompanije, dok se istovremeno vodi računa o interesima osnivača - kaže Aritonović.

Za mikro preduzeća i male firme, sistem bonusa ima mnoge prednosti, uključujući i manja poreska opterećenja i veće mogućnosti za motivisanje zaposlenih. U firmama sa jednim zaposlenim - osnivačem, isplata bonusa je gotovo idealno rešenje. Međutim, za veće kompanije, sistem bonusa zahteva preciznu administraciju i jasno definisane kriterijume, što može predstavljati administrativni izazov.

- Kod firmi sa većim brojem zaposlenih, potrebno je da pravilnikom o radu definišete kome se bonusi dodeljuju, uz jasne kriterijume. Ovakav sistem može biti odličan alat za motivaciju, ali treba biti transparentan i uredno dokumentovan kako bi se izbegle potencijalne nesuglasice - naglašava Aritonović.

Isplata bonusa ima i svoj poreski aspekt, dodaje naša sagovornica.

- Prema Zakonu o radu, bonus predstavlja priznanje za doprinos zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca. Da bi isplata bonusa bila zakonita i poreski prihvatljiva, neophodno je pravilnikom o radu predvideti isplatu bonusa, a zatim doneti odluku o bonusima, koja precizira kriterijume i iznos bonusa za svaku poziciju. Ovakav sistem omogućava fleksibilno upravljanje troškovima, motiviše zaposlene i doprinosi dugoročnoj stabilnosti kompanije - zaključuje sagovornica eKapije.