Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Keserović: Neozbiljno određivati cenu maline bez jasne slike o svetskom tržištu
Izvor: Biznis
Petak, 20.12.2024.
08:34
Petak, 20.12.2024.
08:34
Komentari
(Foto: Lance Grandahl/unsplash)
Dogovoreno je da se uskoro organizuje sastanak Radne grupe za unapređenje proizvodnje i tržišta jagodičastog voća, kojom predsedava ministar Martinović. On je najavio i da će ministarstvo apelovati na hladnjačare da otkupna cena maline bude povećana na 300 dinara po kilogramu.
Međutim, kako za Biznis.rs kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović, problem između proizvođača malina i hladnjačara u Srbiji traje već više od tri decenije, a rešenja se i dalje ne naziru.
Ovaj dugogodišnji problem posledica je loše organizacije sektora, ali i nedostatka sistemskih rešenja koja bi omogućila održivo poslovanje obe strane.
- Za razliku od Italije, gde su proizvođači udruženi u kooperative i postali akcionari tih udruženja, kod nas su malinari i hladnjačari potpuno odvojeni. Takav model poslovanja nije dobro regulisan i stvara neprestane sukobe - objašnjava profesor Keserović.
On predlaže dva potencijalna rešenja. Prvo bi bilo da država stimuliše proizvođače malina kako bi osnovali svoje hladnjače i prerađivačke centre.
Druga opcija bi uključivala dogovor između proizvođača i hladnjačara o podeli prihoda - na primer, 45% od izvozne cene bi pripalo hladnjačarima, a 55% proizvođačima. Uz to, trebalo bi dogovoriti akontnu cenu i deliti dobit nakon realizacije izvoza.
- Ovako, unapred određivati cenu maline bez jasne slike o situaciji na svetskom tržištu, poput proizvodnje u Poljskoj ili Čileu, zaista je neozbiljno - upozorava Zoran Keserović.
Jedan od ključnih problema jeste određivanje cene maline. Prošle godine je iznosila između 220 i 250 dinara što je, prema mišljenju profesora, nerealno niska vrednost kada se uzmu u obzir svi troškovi proizvodnje.
- Troškovi su drastično porasli, od radne snage, preko rezidbe, mineralnih đubriva, do same berbe. Bez ozbiljne analize svih ovih parametara nemoguće je postići dogovor o realnoj ceni - smatra sagovornik portala Biznis.
Osim toga, Keserović podseća da prinos malina u Srbiji konstantno opada. U poređenju sa 2017. godinom prinos po hektaru danas je znatno manji, što dodatno ugrožava položaj malinara.
Profesor smatra da bi sastanci između proizvođača i hladnjačara mogli doneti pomake, ali samo ako se u rešavanje problema uključe zadruge. Prema njegovim rečima, zadruge bi mogle poslužiti kao most između dve strane, ali i kao ključni faktor u podsticanju malinara da sami investiraju u hladnjače.
- Bez saradnje i jasnog dogovora niko ne prolazi dobro, ni proizvođači, ni hladnjačari. Ako se ovakva situacija nastavi, Srbija će sve više gubiti na konkurentnosti na svetskom tržištu - zaključuje profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.
Firme:
Udruženje Vilamet Arilje
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Info sa lokala:
Novi Sad
Tagovi:
Radna grupa za unapređenje proizvodnje i tržišta jagodičastog voća
Poljoprivredni fakultet Novi SadAleksandar Martinović
Zoran Keserović
otkupna cena maline
cena malina
proizvodnja malina
prinos malina
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.