Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate

Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji, a za čak 66% ljudi ona je presudan kriterijum, pokazalo je istraživanje koje je Infostud sproveo tokom trajanja Regionalnog sajma zapošljavanja.

Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ih kao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika (37%), dok radno vreme ima značaj za trećinu njih (34%), a sigurnost posla za nešto više od petine (23%) anketiranih. Zanimljivo, fleksibilno radno vreme je ključni faktor prilikom izbora poslodavca za petinu ispitanika (22%). Ovi podaci nisu specifični samo za Srbiju – isti trend se može videti i u svim zemljama regiona, gde visina plate i međuljudski odnosi zauzimaju vodeću poziciju prilikom izbora poslodavaca.

Prema rezultatima istraživanja, trećina ispitanika smatra da su znanje i veštine najvažniji za zapošljavanje. Motivacija i volja za rad igraju ključnu ulogu za 20% ispitanika, dok 18% naglašava značaj prethodnog radnog iskustva. Nasuprot tome, samo 3% ispitanika smatra da formalno obrazovanje ima presudnu važnost, što ukazuje na to da tržište rada sve više vrednuje praktične veštine i motivaciju u odnosu na diplome.

Kada su u pitanju očekivanja u vezi sa platama, 35% ispitanika u Srbiji smatra da je idealna mesečna zarada između 800 i 1.000 EUR. Skoro trećina (28%) očekuje platu u rasponu od 1.000 do 1.500 EUR, dok 17% smatra da bi im za pristojan život bilo dovoljno od 500 do 800 EUR. Samo 13% anketiranih ima očekivanja iznad 1.500 EUR mesečno.

Više od polovine ispitanika (54%) želi da promeni posao u narednih godinu dana, dok je samo 16% njih zadovoljno trenutnom pozicijom. Ostatak ispitanika promenu posla razmatra samo ukoliko bi za to postojala nužda. Pored toga, istraživanje pokazuje da polovina zaposlenih nema strah od gubitka posla, dok 22% izražava zabrinutost zbog nesigurnih uslova na tržištu rada.

Dodatno, podaci pokazuju da su zaposleni suočeni sa stagnacijom plata – 45% njih nije dobilo povišicu u protekloj godini, dok je 37% imalo povećanje prihoda, a 16% ispitanika očekuje povišicu do kraja godine. Što se tiče organizacije rada, 63% anketiranih navodi da njihova pozicija ne dozvoljava rad od kuće, dok 19% radi iz kancelarije iako postoji mogućnost za rad na daljinu. Hibridni model rada ima 12% ispitanika, a samo 6% potpuno radi od kuće.

Kada biraju poslodavca, 33% ispitanika preferira strane privatne kompanije. Preduzetništvo je drugi najpoželjniji izbor sa 27%, dok bi 21% ispitanika radilo u državnim firmama. Samo 15% ispitanika opredelilo bi se za domaće privatne kompanije, što pokazuje veće poverenje u strane poslodavce, ali i rastuću zainteresovanost za preduzetnički rad.

Gotovo polovina ispitanika (46%) retko dobija povratnu informaciju o ishodu konkursa za posao, dok svaki četvrti ispitanik (24%) navodi da povratnih informacija gotovo nikada nema. Samo 3% kandidata kaže da uvek dobije odgovor. Kao rezultat toga, polovina ispitanika izjavljuje da će izbegavati konkurse kompanija koje ne daju povratnu informaciju, a 17% njih negativno komentariše takve poslodavce među prijateljima i porodicom.

Mladi koji se još školuju optimistični su kada je u pitanju pronalazak posla – 38% veruje da će posao naći u roku od tri meseca nakon završetka školovanja, dok 20% smatra da će za to biti potrebno do šest meseci. Većina (70%) je spremna da počne sa praksom kako bi stekli iskustvo, dok bi 46% radilo honorarne poslove, a svaki peti ispitanik bio bi spreman na volontiranje radi neophodne obuke.

Kada je u pitanju mobilnost, 46% ispitanika iz Srbije ne bi se preselilo zbog posla, dok 28% njih preferira odlazak u neku od evropskih zemalja. Preseljenje u zemlje regiona prihvatljivo je za 14% ispitanika, dok 11% razmatra odlazak van Evrope. Glavni razlozi za emigraciju su bolja plata (74%), povoljniji životni uslovi (63%) i bolji radni uslovi (57%).

Istraživanje je sprovedeno kroz 20 pitanja, a fokusiralo se na tri demografske grupe: zaposlene, nezaposlene i one koji se trenutno školuju. U istraživanju je učestvovalo više od 6.000 ispitanika, od kojih je skoro polovina bila iz Srbije (2.916 ispitanika).