NATO će do 2027. formirati sopstvenu banku?

Nedovoljno ulaganje u odbranu, sigurnost i otpornost od strane značajnog broja savezničkih država, koje ne ispunjavaju NATO-ov cilj od minimalnih 2% bruto domaćeg proizvoda (BDP), ili koje jednostavno nisu u stanju da finansiraju verodostojne odbrambene sposobnosti, stvara političko nejedinstvo i praktična ograničenja u ispunjavanje obveza iz ugovora o kolektivnoj odbrani.

Ovo pitanje u velikoj meri proizlazi iz političkih, a ne ekonomskih faktora. Uprkos ratu u Ukrajini i rastućim geopolitičkim napetostima s Kinom, javnost u mnogim evropskim nacijama i Kanadi daje prednost potrošnji na zdravstvo, obrazovanje i javnu infrastrukturu u odnosu na odbranu. Ovaj izveštaj tvrdi da je očekivanje drastične projene u ovim domaćim prioritetima potrošnje malo verojatno. Umesto toga, predlaže se održivo rešenje za ovaj izazov kroz uspostavljanje multilateralne kreditne institucije za odbranu, sigurnost i otpornost (MLI): ono što se u ovom izveštaju naziva Banka za odbranu, sigurnost i otpornost.

Ovaj predlog zasniva se na više od pet godina istraživanja i analize unutar Međunarodnog osoblja NATO-a i, spolja, u akademskoj zajednici, a dopunjen je uvidima nadnacionalnog (MLI) finansijskog tima JP Morgana. Uključuje perspektive iz opsežnih dijaloga, koje je pokrenuo autor, sa savezničkim predstavnicima u većini evroatlantskih vlada, uključujući ministarstva odbrane, finansija i spoljnih poslova. Koncept Banke za odbranu, sigurnost i otpornost - izvorno nazvan NATO banka koja je prvobitno upućena kancelariji glavnog sekretara NATO-a 2019, i predstavljena u dokumentu Atlantskog veća iz 2020. i uvodnom izdanju Financial Timesa iz 2023 - dublje se istražuje u ovome izveštaju, uključujući predviđenu operativnu dinamiku te prednosti i izazove za saveznike u njegovoj izradi.

Od tog brifinga NATO-a 2019. geopolitički pejzaž se značajno promenio. Pojava novih izazova, posebno rata u Ukrajini i promena globalnih ekonomskih uslova (više domaće kamatne stope i izloženost inflaciji), naglašavaju važnost predložene banke za podršku dugoročnog, stabilnog planiranja odbrane. Za razliku od postojećih MLI-ova, od kojih nijedan nema mandat niti je opremljen za rešavanje jedinstvenih potreba saveznika za finansiranje odbrane i sigurnosti, Banka za obranu, sigurnost i otpornost popunila bi ključnu prazninu.

Za saveznike u evroatlantskoj i indo-pacifičkoj regiji, banka bi mogla ići dalje od nuđenja zajmova s ​​niskim kamatama za modernizaciju odbrane do olakšavanja lizinga opreme, zaštite od valute i podržavanja kritične infrastrukture i napora za obnovu u zonama sukoba kao što je Ukrajina. Njegov kontraciklički kapacitet služio bi kao finansijska sigurnosna mreža za sve saveznike, čuvajući stabilnost odbrambenih troškova i kolektivnu sigurnost tokom ekonomskih padova - tj. povećanje međunarodne otpornosti.

Dodatna kritična funkcija DSR banke bila bi preuzimanje rizika za komercijalne banke, omogućujući im da prošire finansiranje odbrambenih kopmanija u čitavom lancu snabdevanja. Ovaj mehanizam je ključan za održavanje i proširenje proizvodnih kapaciteta, posebno za mala i srednja preduzeća (SME) koja su ključna za odbrambenu proizvodnju, ali se često bore s pristupom kapitalu. Garantujući deo rizika, DSR banka bi osigurala da te kompanije mogu osigurati finansiranje potrebno za održavanje poslovanja, ispunjavanje ugovora i ulaganje u skaliranje svojih sposobnosti. Ovaj pristup ne samo da stabilizuje lance snabdevanja, već i jača odbrambenu industrijsku bazu, osiguravajući spremnost i otpornost proizvodnje tokom vremena povećane potražnje ili ekonomske nesigurnosti.

Osiguravanje kreditnog rejtinga AAA bilo bi najvažnije za banku kako bi efikasno ispunila svoj potencijal, što bi joj omogućilo pružanje jeftinih zajmova i povećanje izvedivosti potrošnje za odbranu za zemlje članice banke. Ovaj bi rejting bio dostižan čak iako mnoge evroatlantske i indo-pacifičke savezničke nacije nemaju pojedinačno ocenu AAA, koja je najbolja među obveznicama investicionog razreda. Poštujući suverenitet svojih država članica, operacije banke moraju se pridržavati inherentno političke prirode uspostave MLI-a usmerenog na odbranu, sigurnost i otpornost. Predlaže se da mala grupa nacija deluje kao sidro nacije za te napore.

Kako bi se predložena banka efikasno kapitalizovala, saveznici bi bili pozvani da osiguraju uplaćeni kapital, što je standardni pristup za multilateralne kreditne institucije (MLI). Osim toga, politički osetljiv, ali inovativan predlog mogao bi uključivati ​​korišćenje zaplenjenih sredstava Ruske centralne banke - ili barem kamata generisanih od tih sredstava - koja se trenutno drže u Belgiji i kojima upravlja Euroclear. Iskorišćavanje tih sredstava moglo bi pružiti čvrste finansijske temelje za banku, omogućujući savezničkim nacijama da uspostave banku za odbranu, sigurnost i otpornost s ruskom imovinom kao uplaćenim kapitalom. Usmeravanjem sredstava Ruske centralne banke, banka bi mogla da finansira zajmove korišćene za nabavku oružje za Ukrajinu, omogućujući joj da održi svoje odbrambene napore. Međutim, s obzirom na potencijal značajnih političkih i diplomatskih posledica, uključujući moguće odmazde Rusije, ovaj pristup zahteva pažljivo razmatranje i konsenzus među potencijalnim deoničarima banke.

Efikasno upravljanje i usklađenost s utvrđenim finansijskim propisima bili bi ključni za uspešno poslovanje banke. Formiranje upravnog odbora, koji bi se sastojao od stručnjaka iz zemalja članica, bilo bi ključno za osiguranje strateškog usklađivanja i zdravog donošenja odluka. Predloženi dizajn banke, kao regulisanog subjekta, usmeren je na rad s efikasnošću karakterističnom za MLI, s kojima su svi saveznici i partneri upoznati i članovi.

Banka za odbranu, sigurnost i otpornost predložena je kao strateški alat za rešavanje izazova potrošnje za odbranu među evroatlantskim i indo-pacifičkim državama. Nudi komplementarni mehanizam finansiranja, posebno koristan za države koje se bore s visokim obimima duga i BDP-a ili visokim troškovima zaduživanja. Iako nije lek za sve, takva bi banka mogla ublažiti fiskalne pritiske i podstaći veća ulaganja u odbranu, sigurnost i otpornost u regijama država članica. Zaista, u kontekstu odbrane treba napomenuti da nije previše duga ono što bi moglo biti teret za buduće generacije, već premalo ulaganja.

Osnivanje Banke za odbranu, sigurnost i otpornost (DSR) delom zavisi od članova osnivača s jakim kreditnim rejtingom koji podupiru njenu finansijsku stabilnost i poslovanje. Iako je krajnji cilj omogućiti članstvo svim evroatlantskim i indo-pacifičkim saveznicima, banka će u početku zahtevati temeljnu grupu usidrenih nacija za izgradnju svog bilansa i strukture upravljanja. Zajedničke ekspedicione snage (JEF) - koalicija deset savezničkih država s jakim kreditnim rejtingom - zajedno sa Sjedinjenim Državama i Japanom, mogle bi činiti ovu temeljnu grupu.

Ovaj pristup predvođen JEF-om uspostavio bi verodostojne temelje i potencijalno mogao poslužiti Okvir Evropske investiciione banke (EIB) u kojem se napominje da se Banka za odbranu, sigurnost i otpornost mora stvoriti kao zaseban pravni subjekt sa sopstvenim kreditnim rejtingom kako bi se osiguralo nezavisnko upravljanje i operativna fleksibilnost. Nakon što te uporišne zemlje uspostave povelju banke, preostali saveznici i partneri iz NATO-a, EU-a i Indo-Pacifika biće pozvani da se pridruže kao deoničari, stvarajući uključivu i otpornu instituciju za finansiranje odbrane, sigurnosti i otpornosti.

Na temelju stvaranja drugih MLI konstrukcija, banka bi mogla biti operativna do 2027.

Kako geopolitičke napetosti rastu, pažmka globalnog nadzora ostaje čvrsto uperena u savezničke nacije i njihove obrambene sposobnosti. Ipak, uprkos ovim rastućim pritiscima, 11 od 32 člana NATO-a ispunilo je dogovoreni minimalni cilj odbrambenih troškova od 2% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2023, s očekivanjem da će ta brojka porasti na 23 od 32 do kraja 2024.

To je pozitivno, ali neizvesnost oko toga hoće li se takvo ulaganje održati godišnjim proračunskim ciklusima i egzogenim šokovima nastavlja da vidi i nad ministarstvima finansija i osbrane. Iako je valjanost cilja od 2% diskutabilna, ove javne obaveze šefova država i vlada ključne su za sposobnost saveza da projektuje i održi vojnu moć. Nemogućnost mnogih nacija da ispune ovu osnovnu vrednost, dok uravnotežuju konkurentne domaće rashode, ne samo da potkopava kredibilitet saveznika, već i slabi učinak odvraćanja koji može da se projektuje na svetsku pozornicu.

Godine 2024. zajednički izdaci za odbranu NATO-a približili su se najvišoj vrednosti svih vremena od 1,47 biliona USD. Međutim, ova brojka prikriva otrežnjujuću stvarnost. Nakon što se izvrše prilagođavanja za globalni paritet kupovne moći, postaje jasno da su se stvarni nivoi potrošnje samo vratili na one od pre dve decenije. Ova stagnacija je posebno alarmantna s obzirom na brzi porast potrošnje od strane potencijalnih protivnika, pri čemu NATO gubi položaj u odnosu na Rusiju i Kinu u smislu relativnih troškova. Da to stavimo u kontekst, pre početka rata u Ukrajini 2022. godine, artiljerijska granata od 155 milimetara koštala je države NATO-a oko 2.000 USD, ali danas je to bliže 8.000 USD.

Bez obzira na paritet kupovne moći, izazov ispunjenja obveze od 2% BDP-a predstavlja trenutni deficit od približno 45 mlrd USD. Osim toga, mnoge zemlje srednje i istočne Evrope još uvek se bore s nasleđem Hladnog rata, oslanjajući se na zastarelu opremu iz sovjetske ere. Modernizacija ovih sistema (uključujući mlaznjake, oklopna vozila i transportne avione) zahteva značajna ulaganja, koja se kreću u stotinama milijardi dolara i evra. Štaviše, nazire se mnoštvo drugih odbrambenih i sigurnosnih izazova, u rasponu od zaštita strukture i podrške multinacionalnim operacijama za pomoć u obnovi Ukrajine kao i zaštita od valute za podršku saveznicima u nabavci naoružanja fakturirano u stranim valutama. Uzeti zajedno, ovi izazovi zahtevaju izdatke koji se procenjuju na između 535 i 845 mlrd USD.

Uz saveznike koji se suočavaju sa strašnim i sve većim fiskalnim izazovima, potrebno je hrabro rešenje, a uspostavljanje Banke za odbranu, sigurnost i otpornost ispunjava taj opis. Ovaj izveštaj istražuje koncept banke, inicijativu osmišljenu za podršku saveznicima u evroatlantskoj i indo-pacifičkoj regiji koji se suočavaju s fiskalnim ograničenjima u ispunjavanju svojih obveza odbrambenih troškova.

Priznajući da su finansijski izazovi i političko odlučivanje u središtu ulaganja u odbranu, banku treba posmatrati kao komplementarnu opciju finansiranja za saveznike i njihove suverene izbore. Cilj je pružiti brže odluke i povoljnije uslove zaduživanja od onih koji su dostupni mnogim nacijama, dok potencijalno pruža fiskalni prostor za sve saveznike, stvarajući tako više opcija za domaći porez i izbor potrošnje. Uzimajući u obzir različite ekonomske stvarnosti savezničkih država, ova inicijativa zahteva detaljnu analizu svojih implikacija za države i njihove odbrambene, sigurnosne i otporne obaveze.

Kroz autorove opsežne rasprave između 2018. i 2024. s predstavnicima NATO-a i nadležnima iz ministarstava odbrane, spoljnih poslova i finansija većine članica, pojavile su se tri ključne teme u vezi s bankom: njene političke, ekonomske i odbrambene implikacije. Ove interakcije naglašavaju uočene prednosti inicijative.

Međutim, predlog se suočava s određenim preprekama. Neke evropske nacije možda preferiraju isključivu integraciju finansiranja odbrane unutar postojećih institucija, posebno Evropske investicione banke (EIB), dok bi Sjedinjene Države mogle gledati na banku kao na neproporcionalnu finansijsku polugu američkih kredita. Kapitalizacija banke zahtevala bi doprinose njenh članova, a mogla bi postojati zabrinutost oko stigme zaduživanja, kao i pogrešnih ideja o dinamici subvencija.

Kako bi se odgovorilo na ove zadrške - posebno one povezane s jačanjem stupa EU-a unutar NATO-a - imperativ je da predloženi okvir Banke za odbranu, sigurnost i otpornost uključi mehanizme koji izričito priznaju i podržavaju strateške ciljeve Evropske unije u području odbrane unutar transatlantskom kontekstu NATO-a.