Olivera je umetnica koja je napravila uspešan biznis od keramike

- Keramika sa strane deluje kao lep posao, lagan, ženski, a iza svega se krije izuzetno fizički naporan posao. Glina dolazi u paketima od 20 kila, livačka masa od 25 kg, a kada pričamo o količinama od 100 tanjira, tu već govorimo o tonama. Ima dosta fizikalisanja tako da je i dobar trening - kaže Luka u šali.

Olivera je glinu zavolela na studijama keramike na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Keramika ju je privukla, jer predstavlja spoj zanata, nauke i umetnosti.

- Mene je sve vreme tokom studija privlačila ta posudna keramika i upotrebna vrednost koju nam keramika daje. Tako sam odmah nakon fakulteta nastavila da vežbam. Radila sam dve godine sa kolegom i bila sam mu desna ruka, pravili smo posude za restorane, držala sam časove u školama, pripreme za fakultet, dok nisam dobila podršku od roditelja i supruga da krenem da radim sama - priseća se sagovornica Euronews Srbija.

Ona kaže da je za nju bio najprirodniji sled događaja da keramika postane njen biznis.

- Ako nešto učite pet godina i još usavršavate, prosto mora da se desi neki ishod. Iskreno mislim, da nisam napravila posao od ovoga, ne verujem da bi mi ostao kao hobi, jer baš je duboko utemeljeno u mene - kaže Klikovac.

Na pitanje da li od keramike može da se živi u Srbiji, kaže: "Apsolutno".

A to je uspela radom i trudom.

- Keramika nas stvarno uči strpljenju. Ponekada kida živce, ponekada je opuštajuća, a u svakom slučaju jedna disciplina koja zahteva posvećenost, pedantnost, prisutnost. Zahteva da si zaista u ateljeu i da si u ateljeu konstantno i da dolaziš i uradiš sve da bi ispalo kako treba. Kao i svaki drugi zanat zahteva vreme i što ti više gline prođe kroz ruke, postaješ bolji keramičar i zaista mislim da je to tako - objašnjava umetnica.

Kalupi olakšavaju izradu većih serija, a da bi se napravili potrebno je 3D modelovanje koje je Luka usavršio kako bi bio od pomoći supruzi.

Ipak, uprkos tome, svaki komad koji izađe iz kalupa, Olivera dodatno oblikuje i usavršava, tako da svaki od njih bude zasebno umetničko delo.

- Ne pravim po osećaju, ne pravim po narudžbini. Jednom u dva meseca crtam i razmišljam šta bih mogla da uvedem kao sledeći proizvod, a onda skicu prebacim u kompjuterski crtež, pa u 3D model u plastici. Jako sam srećna što smo u ateljeu uspeli da zatvorimo ceo krug proizvodnje i ne zavisimo od spoljnih saradnika - kaže umetnica.

Njihov atelje nalazi se u Vrčinu, u dvorištu porodične kuće Oliverinih roditelja. Od trenutka kada je odlučila da otpočne svoj samostalan posao, 2018. godine najveća podrška došla je upravo od porodice.

- Bilo mi je važno da se vratim prirodi, zato što svi procesi u keramici zahtevaju elemente koji postoje u prirodi i bez tih elemenata keramika ne može da postoji. Zato mi je bilo bitno da imam dvorište, puno prostora i da budem u tom okruženju od početka do kraja - objašnjava sagovornica Euronews-a.

Na samom početku otvorila je Instagram stranicu i počela da poklanja proizvode.

- Samo sam želela da ljudi koji to cene i vole dođu do mojih proizvoda. To je trajalo šest meseci i onda je već krenulo da se traži i da se naručuje. Malo po malo i dođosmo dovde - kaže Olivera.

Osim preko interneta njeni proizvodi mogu se pronaći i u dve prodavnice u Beogradu, a ima i svoju veb stranicu na kojoj radi onlajn prodaju.

- U međuvremenu su se javljali veliki klijenti, pa smo imali velike narudžbine i sada pet godina kasnije ja se svakodnevno trudim da nađem balans između maloprodaje i jednog komada koji će završiti u nečijem domu i tih nekih velikih narudžbina - navodi.

U fotografisanju joj pomaže Luka, koji je diplomirao u oblasti fotografije na FPU, a kasnije i doktorirao u oblasti primenjenih umetnosti i dizajna.

Olivera kaže da njihov posao vidi kao da je na početku.

- Želela bih da moj posao nastavi da napreduje i da raste i ne po cenu gubljenja ručnog rada i unikatnosti. Stvarno bih volela da i za 10 godina mogu da stanem ispred svog kupca i da kažem: "Znam taj komad zato što mi je prošao kroz ruke" - ističe Klikovac kojoj je najlepši aspekt njenog posla to što napredak nikad ne prestaje.

Njena ideja bila je da uđe u kuće i radne prostore savremenih ljudi i u tome je uspela.

- Ja sam želela da to budu ljudi koji dele moje ukuse, estetiku, životnu filozofiju, uživanje u tim malim stvarima, ali uvek sam želela da se ubacim u živote savremenih domova i nekih savremenih porodica zato što ja mislim da moja keramika nije tradicionalna. Po svom izgledu je savremena, ali opet koristim materijale koji su vrlo tradicionalni i korišćeni već decenijama. Zaista bih volela da to budu mladi sredovečni ljudi koji vole lepe stvari i da prođu sa mnom kroz ceo taj proces sa uživanjem - ističe umetnica.

Za kraj, sa nama deli svoju formulu uspeha: "Istrajnost, ljubav pre svega, da budemo vredni i da radimo to što volimo".