Obnovljivi izvori energije Hrvatske o NECP-u: Stari obrasci umesto hrabrog zaokreta prema zelenoj budućnosti

Hrvatska je donela novi predlog revidiranog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECP) za period od 2021. do 2030. godine, ključni dokument koji treba postaviti temelje za zelenu tranziciju i klimatsku neutralnost. Međutim, umesto ambicioznog iskoraka ka održivoj budućnosti, pokazao se kao još jedna propuštena prilika za ozbiljan zaokret ka energetskoj samodovoljnosti i obnovljivim izvorima energije (OIE), saopštilo je udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske.

- Umesto da bude podsticajan, predlog NECP-a zanemaruje imperativ beskompromisne tranzicije sa fosilnih goriva na OIE, koji i dalje ostaju na rubu energetske politike. Postavljeni ciljevi su konzervativni i neambiciozni, što potvrđuje cilj udelа OIE u bruto neposrednoj potrošnji energije od samo 42,5% do 2030. godine, u poređenju sa kolektivnim nastojanjima EU da se poveća na 45% - navodi se u saopštenju.

U predlogu ažuriranog NECP-a navodi se da "interes investitora u OIE značajno prelazi ciljeve NECP-a, odnosno potrebe Hrvatske", dok se, kako navode iz udruženja OIEH zanemaruje činjenica da je od juna do avgusta 2024. godine u Hrvatskoj dominirao uvoz električne energije, koji je činilio gotovo 25% ukupne potrošnje.

- Drugim rečima, interes investitora premašuje neambiciozne ciljeve iz NECP-a, ali ne premašuje potrebe Hrvatske. Takođe, 289 miliona evra, koliko je Hrvatska platila ovog leta za uvoz energije, fosilnih goriva i emisije CO2, moglo je biti uloženo u ključnu mrežnu infrastrukturu i razvoj domaćih obnovljivih izvora - navode.

Predlog NECP-a temelji se, kako navode na zastarelim podacima i analizama, ignorišući aktuelne trendove i potrebe tržišta.

- Na primer, predlog ne sadrži ni osnovne podatke o potrošnji električne energije u Hrvatskoj, već samo instalirane kapacitete, što je suprotno evropskoj regulativi. Takav pristup dovodi u pitanje verodostojnost dokumenta i ostavlja Hrvatsku nespremnom za ubrzanu zelenu tranziciju. Takođe, na primer, predlog NECP-a navodi kako i dalje nisu usvojena Pravila o priključenju na prenosnu mrežu i Pravila o priključenju na distribucijsku mrežu, iako su ista donesena još u julu 2023. godine, ili pak prikazuje razmenu električne energije sa susednim državama do 2021. godine, iako postoje već podaci za 2023 - pišu.

Predlog NECP-a je, kako navode, prepun je paušalnih izjava, ali bez konkretnih mera koje bi podstakle razvoj OIE, posebno obaveze poštovanja rokova za izdavanje potrebnih dozvola.

- Naime, proizvođači energije neretko su suočeni sa čekanjem na pojedine dozvole i odluke duže nego što zakonski predviđaju rokovi – čak dvostruko ili u nekim slučajevima petostruko duže. Zato, pre svega, Hrvatska treba bez odlaganja implementirati RED III Direktivu koja jasno propisuje da dok se ne postigne klimatska neutralnost, države članice moraju osigurati da se, u postupku izdavanja dozvola, planiranja, izgradnje i rada, postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, priključivanje takvih postrojenja na mrežu, sama mreža te sredstva za skladištenje smatraju od preovlađujućeg javnog interesa te da služe javnom zdravlju - navodi se u saopštenju udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske.

Iako je kontinentalni deo Hrvatske, kako kažu, dobro povezan sa susednim zemljama, Dalmacija zaostaje, posebno u povezivanju sa kontinentalnom Hrvatskom i sa susednom Bosnom i Hercegovinom, što ne pruža dovoljno sigurnosti u snabdevanju Dalmacije.

- Uz to, zbog ubrzanog razvoja OIE u BiH, njihova proizvodnja će tražiti izlaz prema Hrvatskoj, što će Hrvatska morati osigurati. Prijedlog NECP-a treba stoga prioritetno staviti na jačanje prenosnih vodova između Dalmacije i BiH, ali ne na uštrb domaće proizvodnje i hrvatskog teritorija. Takođe, nužno je planirati izgradnju podvodnog DC kabla velike prenosne moći prema Italiji do 2040. godine, što bi omogućilo Hrvatskoj fleksibilnost u izvozu viškova ili uvozu energije po potrebi. Ovaj ključni infrastrukturni projekt, potpuno izostavljen u trenutnom prijedlogu NECP-a, od presudne je važnosti za sigurnost i održivost hrvatskog energetskog sistema - saopšteno je.

Predviđena su, dodaju, ulaganja u baterijske sisteme na prenosnoj i distribucijskoj mreži s minimalnom snagom od samo 25 MW i skromnim budžetom od 26,9 miliona evra po operatoru do 2030. godine.

-Međutim, potpuno se zanemaruje podsticanje baterija u hibridnim sistemima poput vetroelektrana i solarnih elektrana, koji bi omogućili bolje iskorišćavanje OIE i povećali sigurnost celokupnog elektroenergetskog sistema. Nadalje, NECP ne uključuje subvencije za velike baterijske sisteme niti za baterije za domaćinstva. S obzirom da baterije za energiju balansiraju mrežu skladištenjem viška energije kada je jeftina i vraćanjem kada su cene više, nužno je da ih operatori sistema tretiraju kao prioritetne učesnike mreže, a ne kao potrošače ili proizvođače. Prijedlog NECP-a treba da sadrži konkretne mere i aktivnosti za dalji razvoj i podsticanje reverzibilnih hidroelektrana, imajući na umu trenutne razvojne planove ukupnog kapaciteta od preko 1.500 MW - kažu iz OIEH.

Evropski zakon o klimi jasno postavlja obavezu postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine, no predlog NECP-a, smatraju u ovom udurženju, ne sadrži ni okvirne ciljeve za ovaj rok.

- Ovakav dokument nije usklađen s evropskim zakonodavstvom i propušta priliku da Hrvatska postane lider zelene tranzicije u regionu. Hrvatska ne sme propuštati prilike za razvoj domaćih resursa i održive energije. Vreme je za hrabar, odgovoran i patriotski pristup energetskoj politici – budućnost Hrvatske ne sme biti talac zastarelih politika - zaključuje se u saopštenju.