Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Milan Kovačević, ekonomista - Rast zasnovan na stranim investicijama i ulaganju u infrastrukturu je "klizav"
Izvor: eKapija
Sreda, 18.12.2024.
11:17
Sreda, 18.12.2024.
11:17
Komentari
(Foto: YouTube/screenshot)
Milan Kovačević je konsultant za strana ulaganja i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Naš poznati ekonomista je i bivši finansijski menadžer u Londonu za međunarodnu finansijsku saradnju sa Jugoslavijom, a bio je i direktor Saveta za strane investicije u Srbiji.
Sa njim smo razgovarali o svim aktuelnim makroekonomskim temama koje su obeležile ovu godinu, perspektivama za rast srpske ekonomije i problemima koji koče domaću privredu.
eKapija: Da krenemo od najaktuelnijeg, MMF je Srbiji po treći put odobrio Instrument za koordinaciju politika. Šta vam to govori o stabilnosti i perspektivi srpskih finansija?
- Naravno, nama je važna podrška međunarodnih finansijskih institucija jer mi imamo običaj da na kratak rok procenjujemo stvari, a na ovaj način MMF ima mogućnost da nas kritikuje ako nešto ne uradimo kako smo obećali. Konkretno, moramo naročito da pazimo da deficit ne pređe 3% bruto domaćeg proizvoda, i to jeste veliki rizik, jer kada se saberu sve cifre koje su izgovarane od strane vlasti, on je i veći. Pogledajte budžet za iduću godinu, u njemu nije ono što su obećali da će biti, na primer, smanjen je novac za metro, ispreturane su neke stavke, tako da taj rizik da nam deficit bude i preko 3% postoji. Nama je možda problem i tih 3%, pošto smo tek od jedne institucije dobili investicioni rejting, a od dve nismo, kod jedne čak loše stojimo, pa se može dogoditi da se zadužujemo radi tolikog deficita. Zato ćemo imati veliki problem za narednu godinu kada će kamate biti dosta veliki izdatak.
eKapija: Da, ne možemo, sumirajući odlazeću godinu sa makroekonomskog stanovišta, da se ne dotaknemo investicionog rejtinga koji je Srbija dobila "prvi put u istoriji", od strane agencije Standard and Poor's. Koliko tu zaista ima razloga za entuzijazam?
- Od tri agencije koje se time bave, dobili smo samo od jedne priliku da se sa sredine popnemo za jednu stepenicu, što znači da smo zakoračili u taj kvalitetni rejting, koji se obično zove investicioni. Kod ove druge dve mi smo i dalje ispod polovine i još uvek nemamo investicioni rejting, kod jedne nam čak fali dva koraka da ga dostignemo, tako da smo se malo previše time pohvalili i nažalost mislim da će još uvek biti skupi krediti koje ćemo mi uzimati.
eKapija: Priliv stranih investicija je ponovo "rekordan i najveći u regionu". Kakvi su efekti toga na našu ekonomiju?
- Investicije iz inostranstva su još uvek previše subvencionisane. Sad se vidi da smo napravili veliku grešku što smo jako dugo subvencionisali i dovlačili onu industriju koja zapošljava ljude nižih kvalifikacija, a koja nimalo ne doprinosi opštem razvoju zemlje i unapređenju naših znanja o novim tehnologijama. Drugo, mi smo već jako mnogo ukupne privrede predali u ruke stranaca, mahom kroz strana ulaganja, jer domaćih ima strašno malo, a ta strana ulaganja su podržavana iz budžeta, a ne na finansijskom tržištu, i tako smo se praktično doveli do toga da je naša privreda u velikoj meri u stranim rukama, što donekle ograničava našu ekonomsku politiku, jer na nju utiču ti strani ulagači.
A sa druge strane, istovremeno raste zaduženje, ove godine ćemo imati još par milijardi novog zaduženja, onda je naravno dvostruko negativno da vi prodajete imovinu ili da vam na drugi način stranci postaju vlasnici imovine, a vi se zadužujete, i to sa visokim kamatama. Takav dug je neumesno upoređivati s drugim zemljama i u kom procentu on učestvuje u BDP-u, jer je u ovakvim našim uslovima, i niži procenat nego što je u drugim zemljama prilično opasan, s obzirom da imate neke zemlje koje imaju i preko sto odsto učešća javnog duga u BDP-u, ali godišnje kamate manje nego mi. eKapija: Hoće li onda po vašem mišljenju o(p)stati projekcija javnog duga od 47,5% BDP-a za sledeću godinu?
- Tu je drugi rizik, zavisi da li ćemo imati realni privredni rast od 4%, ili će obratno, inflacija i dalje ostati veća pa će nominalni biti veći pa ćemo onda praviti rebalans i dobijati pogrešnu sliku da nam je privreda u dobrom stanju. A sigurno je jako loše ako ne dovedemo inflaciju na niži nivo. Iako je je ona vraćena u granice ciljanog raspona od 3 ± 1,5%, mi bismo morali inflaciju da spustimo ispod 3%, kao I druge zemlje.
eKapija: Rast je projektovan na iznad 4%, kažu da će biti jedan od najvećih u Evropi…?
- Naš rast je prilično klizav. S jedne strane je poduprt stranim ulaganjima, a s druge velikim investiranjem u infrastrukturu iz budžeta. A ovaj drugi deo je prilično nedovoljno planiran. Na primer, mi gradimo pojedine auto-puteve za koje će se ispostaviti da nisu ni bili neophodni, da nema baš toliko vozila na njima, a istovremeno zanemarujemo ulaganja u mrežu ostalih puteva. I drugo, i tu javnu infrastrukturu očigledno radimo nevešto, ruše nam se zgrade.
Umesto što svake godine prepisujemo manje-više slične budžete za narednu godinu, pa ih samo korigujemo za inflaciju, mi bismo morali malo ozbiljnije da pregledamo državni budžet, da vidimo kako da manje iz budžeta dajemo za gradnju infrastrukture. Jer to što mi naduvamo u jednoj godini BDP, odnosno napravimo ga većim zato što smo gradili nešto, ne znači da ćemo i iduće godine graditi. Dakle imamo privredni rast koji nije ustaljen, nego zavisi od toga šta ćemo u toj godini graditi. Isto tako, potrebno je napraviti dobru strategiju za reorganizaciju poreske politike, kako bi to dobrinelo ustaljenijem privrednom rastu. Mi imamo više stotina raznih nameta i trebalo bi veliki deo toga ukinuti, pojednostaviti poreski sistem pod hitno ako mislimo da se razvijamo. A inače, i 4% rasta je nama malo, jer smo mi i sad u Evropi na dnu, a i da uđemo u EU bili bismo bili na začelju.eKapija: Šta u Srbiji, osim loše poreske politike, još usporava domaće privatne investicije?
- Najviše ih usporava što smo praktično upropastili domaću industriju i druge oblasti privrede, a paralelno sa tim smo izgubili i znanja kako da je ponovo osposobimo. Mi nemamo iskusnih preduzetnika, niti razvijeno domaće finansijsko tržište da neko ko je sposoban može da dobije kredit, a subvencije su uglavnom rezervisane za strance. Tako da nisu dobri uslovi za razvoj preduzetništva, što je velika šteta, jer ono je motor razvoja i mi onda možemo samo da pričamo kako ćemo recimo u IT sektoru napredovati i sustići korak sa razvojem veštačke inteligencije, ali to nećemo uopšte moći da uradimo ako to nije povezano sa ostatkom privrede.
Drugo, velki problem za domaću privredu su kadrovi koji vode poslove, a koji se postavljaju po podobnosti vlasti, a onda ni oni ne mogu da unapređuju znanja i veštine zaposlenih, jer oni manje znaju od njih. Nažalost, sve će ovo dosta dugo trajati, iz dva razloga – loše nam je školstvo, a drugo nemamo finansijsko tržište, nego bankarske kredite, a banke su u dogovoru i imaju vrlo nepovoljne uslove i za privredu i za stanovništvo.
eKapija: Gde vidite rešenje?
- Rešenje je da planiramo kako ćemo popravljati obrazovni sistem, da razmišljamo kako da uložimo u kvalitetne kadrove, privučemo kvalifikovane naše ljude iz inostranstva, i da povećamo finansijsku ispomoć maloj privredi, kako bi od nje mogla eventualno da nastane neka veća kompanija kojoj će sva vrata biti otvorena. Manja smo ekonomija, jeste to teško, ali zato bi trebalo činiti veće napore da se razvija domaća privreda, baš jer nemamo veliko tržište. Vi vidite da nemamo ni najbolje odnose sa susedima, neke tehničke stvari stalno otežavaju prelazak našeg izvoza preko granice, dakle mi ne možemo u potpunosti računati ni na regionalno tržište.
Zatim, Narodna banka bi morala da se više angažuje oko toga šta i kako rade banke. One su sada jedan oligopol koji prekupo naplaćuje usluge i privredi i građanima. Na primer, zašto naplaćuju primanje strane penzije? Banka dobija još jedan izvor finansiranja, a ona ga naplaćuje? Smatram i da bi bilo dobro da se platni promet vrati u ruke države, jer banke tu nemaju nikakvog posla, pa da bude kao nekad što je radila SDK, da se besplatno vrši plaćanje u dinarima, a da se iz budžeta namire troškovi održavanja tog sistema. To bi doprinelo i standardu stanovništva i ujedno bilo podsticaj razvoju privrede.
Takođe, neophodno je aktivirati berzu koja je praktično izumrla. Trebalo bi da se država više zadužuje u dinarima pa da i ona trguje na tom tržištu.
Trebalo bi da razmišljamo i o razvojnoj banci, za veći asortiman mogućnosti finansiranja privrede i stanovništva.
Najzad, mora se radikalno smanjiti korupcija kojom se rasipa novac i time uvećava teret dažbina i privredi i stanovništvu. Moraju institucije državne vlasti postati odgovorni servisi privredi i građanima, umesto sadašnjeg kršenja prava, netransparentnosti, odsustva odgovornosti i preskupog tereta za uspešnije poslovanje i bolji životni standard građana. Krajnjje je vreme za veliki zaokret Srbije na put održivog privrednog rasta i privlačnog življenja u njoj.
Branislava Petrović
Pogledajte kompletan sadržaj tematskog biltena
"Dnevnik uspeha – Ko su ljudi koji pokreću poslovni svet"
Pročitajte
Tagovi:
MMF
Standard and Poors
Naučno društvo ekonomista Srbije
Milan Kovačević
strane investicije
privredni rast
razvojna banka
aranžman sa MMFom
ekapija tematski bilten
tematski bilten Dnevnik uspeha
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.