Nove mere protiv pranja novca – Stroža pravila za gotovinske transakcije

Najnovije izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koje je Skupština Srbije usvojila 27. novembra uvode striktna ograničenja za primanje gotovine u iznosima od 10.000 evra ili više, uključujući transakcije kao što su prodaja nepokretnosti i ugovori o zajmu.

- Najnovije izmene zakona donose nekoliko novina, u čijim predlozima su učestvovali svi nadzorni i regulatorni organi, kao i organi represije, tužilaštva i drugih relevatnih institucija, a koje uključuju proširenje definicije stvarnog vlasnika, uvođenje pojma finansiranja širenja oružja za masovno uništenje i dodatne obaveze za pružaoce platnih usluga - kaže za Biznis.rs predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković.

Takođe, pojačane su mere za sprečavanje zloupotreba u vezi sa gotovinskim transakcijama, a uvedeni su i stroži uslovi za prenos novčanih sredstava bez adekvatne identifikacije.

- Jedna od glavnih novina je zabrana plaćanja gotovinom u iznosima od 10.000 evra ili više za transakcije kao što su kupoprodaja nepokretnosti ili pozajmice. Ova mera ima za cilj da smanji mogućnost prikrivanja porekla sredstava i da poveća transparentnost u finansijskim transakcijama. Građani bi trebalo da budu svesni da sve veće gotovinske transakcije moraju biti obavljene preko bankovnih računa - navodi Janković.

Prema njegovim rečima, građani koji koriste usluge kreditnih institucija, uključujući banke, društva za osiguranje i pružaoce usluga povezane sa digitalnom imovinom, mogu očekivati detaljnije provere i veću pažnju posvećenu identifikaciji i praćenju transakcija (KYC).

- Ovo znači da će biti potrebno pružiti više informacija pri otvaranju računa ili obavljanju većih transakcija. Takođe, osobe koje sklapaju ugovore o pozajmici u gotovini treba da vode računa da iznos ne prelazi zakonski limit, kako bi izbegle sankcije - ističe predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Izmene zakona, kako kaže, uvode jasno ograničenje za primanje gotovine u iznosima od 10.000 evra ili više, uključujući transakcije kao što su prodaja nepokretnosti i ugovori o zajmu.

- Sva plaćanja koja prelaze ovaj iznos moraju biti izvršena preko bankarskog računa, čime se onemogućava izbegavanje praćenja tokova novca i prikrivanja izvora sredstava. Cilj ove mere je povećanje transparentnosti i sprečavanje pranja novca u oblastima koje su ranije bile manje regulisane. Kaznene odredbe za kršenje ovih pravila predviđaju novčane kazne za fizička lica u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara, dok pravna lica i druge institucije koje ne poštuju zakon mogu biti suočene sa značajno većim sankcijama, uključujući visoke novčane kazne i administrativne mere - objašnjava Janković.

Na pitanje gde je naša zemlja kada je reč o borbi protiv pranja novca, on kaže da Srbija kontinuirano unapređuje pravni okvir i institucionalne kapacitete u skladu sa međunarodnim standardima i preporukama.

- Borba protiv pranja novca je sveobuhvatan proces koji zahteva saradnju svih relevantnih institucija, a aktivnosti se usmeravaju na prepoznavanje i suzbijanje rizika u skladu sa nacionalnom procenom rizika. U tom smislu, Komisija za hartije od vrednosti ima nadležnost da prati i nadzire rad učesnika na tržištu i u segmentu koji se tiče sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma - napominje Janković.

Komentarišući institucije koje imaju ključnu ulogu u otkrivanju pranja novca, naš sagovornik kaže da u samom postupku ne samo otkrivanja, već i preventivnog delovanja, važnu ulogu imaju pre svega finansijsko-obaveštajna agencija – Uprava za sprečavanje pranja novca, Narodna banka Srbije kao nadzorni i regulatorni organ finansijskih institucija, Komisija za hartije od vrednosti kao regulator i nadzor učesnika na tržištu kapitala, kao i tužilaštvo i policija.

- Njihova saradnja i razmena informacija su od bitnog značaja za otkrivanje i sprečavanje pranja novca - zaključuje predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković.