Sistematski pregledi zaposlenih smanjuju troškove za bolovanja – Svaki dinar uložen u preventivu, štedi 16 dinara u lečenju

Redovnim preventivnim, odnosno sistematskim pregledima, mnoge bolesti mogu na vreme da se prepoznaju, a to ne samo da može da popravi zdravstvenu sliku zaposlenih, već i da znatno smanji troškove kompanija za bolovanja i angažovanje zamene za radnike koji su na bolovanju. Procene pokazuju da je za svaki evro uložen u bezbednost i zdravlje na radu, prihod poslodavca bar dva puta veći.

Medicina rada je u nekadašnjoj Jugoslaviji, bila je jedna od najrazvijenijih u Evropi – svaka fabrika imala je ambulantu.
Pre tri decenije u Srbiji je bilo više od 3.000 lekara koji su se bavili medicinom rada, 2005. godine bilo ih je 680, a danas stotinak.

- Danas je mnogo lošije, pošto je to dodatni trošak za firmu. Masa rudnika je privatizovana. Kada sam počeo da radim '90. godina, svakoga dana bilo je između 20 i 30 rudara. Ljudi koji rade sa vibracionim alatima imaju bolest uzrokovanu vibracijama - kaže prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu Srbije.

Prema njegovim rečima, rudari danas ne dolaze na preglede i po tri godine, osim u slučaju akcidenta.

Skoro polovina svih zdravstvenih troškova, može se pripisati faktorima rizika koji se mogu promeniti.

- Kada je reč o pregledima u vezi sa zahtevima radnog mesta, to su prethodni ili periodični pregledi za mesta sa povećanim rizikom. Uglavnom se oslanjuju na akt o proceni rizika, koji je dužan, ako je pravilno urađen, da prepozna sve štetnosti i opasnosti koje postoje na tom radnom mestu. U odnosu na prepoznate štetnosti i opasnosti, prepiše se element za osnovni pregled - kaže prim. dr Branislav Marić, načelnik Centra za higijenu i fiziologiju rada u Institutu za medicinu rada.

Institut za medicinu rada obavi četiri do pet hiljada preventivnih pregleda radnika, a neke kompanije angažuju i privatne klinike.

- Uvođenjem sistematskog pregleda, zaštitili smo mnoge živote jer su teške bolesti otkrivene u ranom stadijumu. Insistiramo da pregledi budu i širi. Ne samo osnovni sistematski pregled, nego i specijalistički - navodi Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata.Nova oboljenja sa novom tehnologijom

U Strategiji bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji za period od 2024. do 2027. godine, napominje se da posao treba da bude organizovan da se zaposlenima očuva zdravlje, u najvećoj mogućoj meri u skladu sa prirodom posla.

- Nove tehnologije, hemikalije, elementi uzrokuju stvaranje novih oboljenja i potencijalnih bolesnih grupa radnika. Ima mnogo IT stručnjaka, koji rade na video-terminalima. Kada kažete video-terminal, odmah se pomisli da su samo oči ugrožene. Na prvom mestu je ugrožen lokomotorni sistem zbog nepravilnog položaja sedenja, vratni i lumbalni deo kičme i ramena - ističe prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada.



- Smena noću remeti regularan cirkadijalni ritam i lučenja hormona. Ako postoji nagoveštaj ili manifestno oboljenje, doći će do pogoršanja. Savetujemo svima koji rade noću, ako je firma u mogućnosti, da nakon 10 godina neprekidnog rada u smeni – zamene kolege - kaže Marić.

Bezbednost i zdravlje na radu, kao osnovno pravo na radu, zajemčeno je Ustavom Srbije, prema kome svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove na radu, potrebnu zaštitu na radu.

Institut za medicinu rada Dr. Dragomir Karajović Beograd

Konfederacija slobodnih sindikata Beograd

Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu Srbije

Konfederacija slobodnih sindikata

Aleksandar Milovanović

Branislav Marić

Ivica Cvetanović

Strategija bezbednosti i zdravlja na radu

Centar za higijenu i fiziologiju rada

bezbednost i zdravlje na radu

smene

smenski rad

zaštita na radu

bolovanja