Uz pečenu jagnjetinu sa ražnja, biftek ili divljač - "Merlot" sa sremskokarlovačkih vinograda

Nekolicina sremskokarlovačkih vinara uspešno ga uzgaja poslednjih godina, demantujući ranije tvrdnje da Fruška gora ne odgovara crnim sortama. Sada im se na najlepši način pridružila i porodica Đurđić. Merlot je u vinogradu Đurđića potvrdio svoju univerzalnost. Na sremskokarlovačkom potezu Raša okrenutom Dunavu, poznata sorta bordoa daje grožđe primereno kako za dobijanje mladih, svežih, tako i zrelih, punih i arhivskih vina.

Vino iz preklanjske, zapravo prve berbe mladog vinograda, je dosta snažno, sa lepom voćnošću i karakterističnom mekoćom, po kojoj je ova sorta i prepoznatljiva. Svojom mekoćom i toplinom poželjna je za mnoge kupaže sa vinima koja nemaju te osobine. Buke mu je tipičan, moće da se uporedi sa malinom. Ukus mu je pun, oseća se jačina i na kraju mala prijatna gorčina. Sve u svemu, stasito vino, sa telom, kako bi rekli Englezi.

U svim zemljama u kojima se gaji zovu ga merlo. Naziv je dobio po ptici kosu, na čiju crnu boju perja podseća boja zrelih bobica ove sorte. Poreklom je iz bordovskog vinogorja, isto kao i Kaberne Sovinjon i Franc. Gaji se u mnogim zemljama. Na Balkanskom poluostrvu ima ga u Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji, u oblasti Istre i Banatu… U Čoki se uspešno uzgaja više od 80 godina: proslavila je vinograde pored Tise.

Daje osrednje prinose, nešto veće nego Kaberne Franc. U fruškogorskim uslovima redovno nakuplja oko 22% šećera. Ima nešto manje kiseline od kabernea. Ne zahteva posebno zemljište i položaj, ali što su oni adekvatniji bolji je rod. Najbolje mu odgovaraju lagana i suva tla. Zbog osetljivosti na mraz preporučljivo ga je saditi na povišenim terenima. Voli toplu dugu i sušnu jesen.

Da bi zablistalo u punom sjaju potrebna mu je dolučna hrana. U proleće nećete pogrešiti ako mu se posvetite uz pečenu jagnjetinu sa ražnja ili prasetinu. Odgovara mu i pržena ili pirajana govedina, biftek i naravno divljač koja trči na četiri noge. Ne treba zaboraviti ni sireve, posebno one tvrde, dobro fermentisane.

(Autor teksta: Pera Samardžija)