Početna

Vesti

Đorđević: Rudarenje zlata na planini Rogozni ugrozilo bi zdravlje ljudi

Izvor: Beta

Četvrtak, 05.12.2024.

10:25

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: Africa Studio/shutterstock)

Otvaranje rudnika zlata na planini Rogozni ozbiljno bi ugrozilo zdravlje građana obližnjeg Novog Pazara i životnu sredinu uopšte, upozorila je naučna savetnica Dragana Đorđević.

Ona je u emiisji "Zeleni minuti" Radija Sto plus radiju rekla da bi u slučaju rudarenja vazduh u gradu bio zagađen i leti i zimi zbog "toksične prašine koja ostaje i nakon eksploatacije rude".

Podsetila je da je vazdušna udaljenost Rogozna od Novog Pazara svega oko 10 kilometara, a zagađenja se prenose desetinama, stotinama, pa i hiljadama kilometara.

- Sa jalovine koja ostaje nakon rudarenja vetar će stalno da podiže prašinu i raznosi je, donosi do Novog Pazara čime će građani biti izloženi ozbiljnim rizicima po zdravlje. Toksične supstance uzroci su brojnih autoimunih, kancerogenih i plućnih bolesti, i u tom pogledu budućnost nije svetla za Novi Pazar i Srbiju uopšte - rekla je Đorđević.

Ocenila je da investitori koji bi da otvaraju rudnike "ne dolaze zato što nam žele dobro", već da bi na jeftin način došli do resursa.

- To znači da će za nisku rudnu rentu investitor izvlačiti minerale i plemenite metale, a ostaviti milionima puta veću količinu toksične jalovine zauvek u Srbiji. Ljudi veruju državi ne shvatajući da ona ne brine o njima, već o interesima multinacionalnih korporacija - rekla je Đorđević.

Navela je da rudnička jalovina zagađuje životnu sredinu stotinama godina posle zatvaranja rudnika, da u Srbiji postoje jalovišta iz Srednjeg veka koja i danas zagađuju reke, podzemne vode i okolno zemljište.

Pročitajte još:

Građanska inicijativa Za zdrav Novi Pazar je prošle nedelje organizovala tribinu "Cena zlata na Rogozni: Budućnost Novog Pazara pored rudnika", na kojoj su pored Dragane Đorđević govorili i akademik Slobodan Vukosavić i ekološki advokat Sreten Đorđević.

Na teritoriji Novog Pazara obavljaju se geološka istraživanja na lokalitetima Leča, Zlatni kamen, Pasji potok i Šanac na Rogozni, za šta odoborenje na osnovu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, ima privredno društvo Zlatna reka Resources iz Beograda.

Po ranijim procenama, Rogozna leži na bakru, srebru i zlatu, a mediji spekulišu da tu ima plemenitih metala "za pola Evrope".

Firme:

Zlatna Reka Resources d.o.o. Beograd

Tagovi:

rudnik zlata na planini Rogozni

otvaranje rudnika zlata na planini Rogozni

rudnička jalovina

rudarenje zlata

geološka istraživanja

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Australijanci otkrili najveći sadržaj zlata ikad nađen na Rogozni - Prva bušotina u polju Šanac otkrila pojas od skoro 90m sa 4g/t Industrija, Građevina

Dijamantska bušilica australijske kompanije udarila u zlatnu žicu na Rogozni – "Tamo ima zlata za pola Evrope" Industrija, Građevina

Stižu novi lovci na srpsko zlato - Australijski Strickland Metals kupio rudarski projekat na planini Rogozna Industrija, Finansije

U Srbiji 16 kompanija traži zlato, a tri ga već kopaju Industrija, Građevina

Ministarstvo: Trenutno nema zahteva za eksploataciju rude na području Novog Pazara Industrija, Građevina

Da li je istražno polje Šanac novo svetsko nalazište zlata? Industrija, Građevina

Čukaru Peki je prvi zeleni rudnik - Nulto zagađenje, zaštićeni i voda i vazduh (FOTO) Industrija

Žile dragocenih metala kod Novog Pazara - Ministarstvo izdalo 5 dozvola za istraživanje ruda Industrija

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.