Kina zabranila izvoz retkih metala u SAD

Kineske vlasti saopštile da u potpunosti zabranjuju izvoz u SAD retkih metala galijuma, germanijuma i antimona i visoko-tehnoloških materija koje mogu da se koriste u vojne svrhe, kao odgovor na američko ograničenje uvoza poluprovodnika i proizvoda koji ih sadrže.

Kinesko ministarstvo trgovine najavilo je taj potez mesec dana nakon što je Vašington proširio spisak kineskih proizvođača koji će biti podložni kontroli, a koji proizvode kompjuterske čipove, softver i memorijske čipova potrebne za napredne aplikacije.

Eskalacija trgovinskih odnosa usledila je nakon što je novoizabrani predsednik SAD Donalg Tramp zapretio da će jako podići carine na uvoz iz Kine i drugih zemalja.

- Kina je uložila snažan protest Americi zbog novih mera u vezi sa kontrolom uvoza poluprovodnika, sankcija protiv kineskih kompanija, i zlonamernog gušenja tehnološkog napretka Kine - rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đian na redovnom brifingu.

- Želim da naglasim da se Kina veoma suprotstavlja američkom preuveličavanju koncepta nacionalne bezbednosti, zloupotrebi izvoznih kontrolnih mera i ilegalnim, jednostranim sankcijama i vrlo udaljenoj jurisdikciji protiv kineskih kompanija - rekao je Lin.

Kina je u julu 2023. godine saopštila da će od svojih izvoznika tražiti da dobiju odobrenje za izvoz strateški vašnih sirovina u SAD, poput galijuma i germanijuma. U avgustu je saopštila će ograničiti i izvoz antimona, koji se koristi u nizu proizvoda, od baterija pa do oružja, uključujući i nuklearno. Najavila je i strogu kontrolu izvoza grafita.

Ograničena koje je Kina danas objavila, obuhvataju i dijamante i druge materije izuzetne čvrstine i gustoće. One se koriste u mnogim sektorima industrije, kao na primer za alat za sečenje, za diskove za automobilske kočnice ili zaštitna sredstva za premazivanje. Kina je ranije, u avgustu prošle godine licenciranjem već ogrančila izvoz tehnologije i uređaja za metalurško procesuiranje takvih materija.

Kina je najveći izvor galijuma i germanijuma u svet, koji se eksploatišu u malim količinama, ali su neophodni za proizvodnju računarskih čipova za mobilne telefone, automobile, solarne panele i vojnu opremu.

Obe su vlade, i Peking i Vašington, svoje odluke obrazložile bednosnim razlozima. Nakon što su SAD dodale 140 kineskih kompanija na svoj spisak "pojačane kontrole", protestovali su i kinesko ministarstvo trgovine i brojna kineska industrijska udruženja.

Kineska vlada nezadovoljna je ograničenjima SAD na uvoz naprednih poluprovodnika i druge tehnologije, što je obrazloženo bezbednosnim razlozima, ali se ipak uzdržavala od recipročnih mera, verovatno da ne bi naštetila cvetajućoj kineskoj industriji poluprovodnika, veštačke inteligencije i drugih naprednih tehnologija.