Poreska uprava stavila primedbu na prodaju Mostogradnje, ali – nije "prošla" na sudu

Prošlog ponedeljka, 25. novembra, objavljen je oglas o prodaji nekada čuvene Mostogradnje kao pravnog lica iz stečaja, ali je pre toga Poreska uprava, kao jedan od poverilaca, preko Državnog pravobranilaštva uložila primedbu na taj postupak, navodi Biznis.rs.

Uz primedbu na prodaju, prema Obaveštenju o planu, načinu unovčenja, metodu prodaje i rokovima, Poreska uprava predložila je i da se imovina koja ima status kulturnog dobra izdvoji od ostale i proda u skladu sa Zakonom o zaštiti kulturnih dobara. Privredni sud u Beogradu odbio je, međutim, primedbu kao neosnovanu – a evo i koje je objašnjenje za takvu odluku.

Pošto je stečajni upravnik 8. novembra uputio Obaveštenje o planu, načinu i metodi prodaje Mostogradnje, Poreska uprava je nedelju dana kasnije -15. novembra – stavila primedbu na tu inicijativu. Kako stoji u sudskoj dokumentaciji u koju je Biznis.rs imao uvid, u njoj se prvo navodi da kod popisa pokretne imovine nije naveden broj niti količina opreme koja se prodaje, niti stanje opreme. U oglasu, inače, stoji da se, pored nepokretnosti, prodaju "transportna sredstva, oprema za zemljane radove i izgradnju mostova, elektrooprema, kancelarijska oprema i drugo".

Povodom te primedbe stečajni upravnik se izjasnio tako što je istakao da nije bilo moguće navesti pojedinačno sve predmete, jer se radi o više od 10.000 stavki, a ukazao je i da su poverioci, uključujući i "podnosioca primedbe", bili upoznati sa tim, kao i sa napomenom procenitelja da bi pojedinačna prodaja trajala duže i značajno povećala troškove stečajnog postupka.

Kada je reč o metodi prodaje, stečajni upravnik je u izjašnjavanju skrenuo pažnju i na to da se većina poverilaca na sednici kojoj je prisustvovao i predstavnik Poreske uprave izjasnila za prodaju Mostogradnje AD u stečaju kao pravnog lica. Privredni sud u Beogradu zato je zaključkom odbio primedbu Poreske uprave kao neosnovanu, a ista odluka odnosi se i na predlog o izdvajanju imovine sa statusom kulturnog dobra.

Naime, u oglasu o prodaji Mostogradnje AD stoji da na katastarskoj parceli u Vlajkovićevoj ulici, gde se nalazi upravna zgrada nekadašnjeg giganta, postoji upisana zabeležba da je deo tog objekta i "zaštićena okolina kulturnog dobra – moderna garaža u Beogradu". U primedbi na prodaju Poreska uprava predlaže izdvajanje imovine sa statusom kulturnog dobra i njenu prodaju u skladu sa Zakonom o zaštiti kulturnih dobara, ali je sud stao na stanovište da je Zakon o stečaju lex specialis u odnosu na druge propise i da ima prioritet u primeni.

- Međutim, čak i pored toga, stečajni upravnik je obavestio sve institucije nadležne za zaštitu kulturnih dobara o mogućnosti da ostvare pravo preče kupovine u postupku prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, a čak i ukoliko se ne ostvari pravo preče kupovine kupac kapitala svakako ima obavezu da poštuje norme vezane za zaštitu kulturnih dobara, pa ne postoji opasnost da takva dobra budu ugrožena u stečajnom postupku - zaključio je sud.

Jedan deo iz obrazloženja zaključka o odbacivanju primedbe Poreske uprave ukazuje da Mostogradnja ima još imovine, i to objekte koji se nalaze u katastarskoj opštini Bežanija. Iz zaključka suda, naime, proizilazi da se stečajni upravnik opredelio da ta imovinska celina ne uđe u aktuelnu prodaju Mostogradnje kao pravnog lica. Zato ni oni koji kupe prodajnu dokumentaciju po svemu sudeći neće saznati o kojoj se imovini radi.

Ono što se zna je da se, od nepokretne imovine Mostogradnje AD u stečaju, na prodaju u paketu sa pravnim licem nudi upravna zgrada u Vlajkovićevoj ulici, industrijski kompleks u Batajnici sa oko 12 hektara zemljišta, plac na Savskom nasipu, kao i plac i stambeno naselje u Ostružnici.

Kada je reč o vlasništvu nad kompanijom u stečaju, najveći paket akcija pripada republičkom PIO fondu, kao i samoj državi – koji imaju 36,3%. Grad Beograd poseduje 8,5%, a Republički zavod za zdravstveno osiguranje 4% akcija.

Podsetimo da je prvo javno nadmetanje za Mostogradnju AD zakazano za 25. decembar, po početnoj ceni od 1,1 milijardu dinara. Potencijalni kupci mogu biti pravna i fizička lica koja do 18. decembra otkupe prodajnu dokumentaciju po ceni od 1,5 miliona dinara i uplate depozit u iznosu od 473,7 miliona dinara.