Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Novinarke među najčešćim žrtvama dipfejk pornografije, a svaka deseta srednjoškolka u Srbiji žrtva - Da li će i kod nas konačno ovo delo biti sankcionisano
Komentari
Za kreiranje lažnog snimka potrebna je samo jedna jasna fotografija lica i 25 minuta posla... (Foto: Pixabay/terydanphiri)
Nakon dve godine zagovaranja civilnog sektora da tzv. osvetnička pornografija, to jest zloupotreba snimaka polne sadržine i kreiranje lažnih pornografskih snimaka (tzv. dipfejk pornografija, o kojoj je eKapija već pisala) budu krivično sankcionisani, Ministarstvo pravde saopštilo je da će ova vrsta nasilja u digitalnom prostoru biti sankcionisana.
Kako je u razgovoru za Politiku istakla Vanja Macanović, advokat Autonomnog ženskog centra koji više od trideset godina radi sa ženama žrtvama nasilja, nevladin sektor sa zanimanjem prati kako će u zakonu biti definisano krivično delo neovlašćeno deljenje intimnih snimaka. Ona podseća da je tokom trajanja javne rasprave o kriminalizaciji ovog krivičnog dela veliki broj građana i građanki Ministarstvu pravde slao individualne predloge o sankcionisanju rodno zasnovanog nasilja na internetu i podseća da se više nevladinih organizacija udružilo u kampanji podizanja društvene svesti i neophodnosti sankcionisanja nasilja prema ženama i devojčicama u virtuelnom svetu.
- Slovenija, Hrvatska i Crna Gora su na različite načine zakonski regulisale ovu oblast, a u svom poslednjem ’Grevio izveštaju’ o Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici (Istanbulskoj konvenciji), Srbija nije uzela u obzir predloge nevladinog sektora, već je samo navela da država ima tužilaštvo za visokotehnološki kriminal i policiju. Međutim, u maju je doneta direktiva Evropske unije kojom je naloženo da sve države Starog kontinenta moraju da kriminalizuju digitalno nasilje prema ženama i devojčicama i drago nam je što će ono biti sankcionisano našim Krivičnim zakonom - kaže Macanovićeva.
Ona podseća da je istraživanje Autonomnog ženskog centra pokazalo da je svaka deseta srednjoškolka u Srbiji doživela da neko deli njihove intimne fotografije bez dozvole.
U nedavno objavljenom izveštaju Šer fondacije pod nazivom "Rodno zasnovano digitalno nasilje u Srbiji: pregled trendova" navodi se da je ovo nasilje uglavnom usmereno prema ženama u javnom prostoru – novinarkama, političarkama i aktivistkinjama, kao i pripadnicama marginalizovanih grupa.
Bal pod maskama anonimnosti na društvenim mrežama i osećaj nekažnjivosti samo podstiču ovaj vid digitalnog nasilja, za koje počinioci najčešće ne bivaju kažnjeni jer ovakav vid ponašanja nije zakonski jasno označen – na njega se ne reaguje po službenoj dužnosti, već po privatnoj tužbi. Sa druge strane, ovo nasilje po žrtvu ostavlja velike emocionalne i psihičke posledice koje dodatno pojačava uverenje okoline da je sama kriva što su njene intimne fotografije osvanule u virtuelnom prostoru.
Podsećanja radi, osvetnička pornografija je na velika vrata interesovanja javnosti ušla 2021. godine, kada su otkrivene telegram grupe sa više od 50.000 pratilaca, koji su međusobno razmenjivali pornografske fotografije i video-zapise žena sa Balkana.
Ovaj slučaj nikada nije dobio sudski epilog, a početkom ove godine javnost je bila šokirana činjenicom da su u jednoj osnovnoj školi na Novom Beogradu dečaci kreirali tzv. dipfejk (lažne) pornografske fotografije učenica i nastavnica ove obrazovne ustanove. Tada su stručnjaci za visokotehnološki kriminal objasnili da je potrebno manje od 25 minuta i jedna jasna fotografija lica kako bi se besplatno kreirao lažni pornografski video u trajanju od 60 sekundi.
Pravnica Šer fondacije Tijana Stevanović naglasila je da bi kriminalizacija ovog ponašanja bila korak ka priznavanju štete koju ovakvo ponašanje izaziva i način da se žrtve shvate ozbiljno.
- To bi osnažilo žrtve da potraže pomoć, a bez pravnog okvira otvara se prostor za nove oblike digitalnog nasilja. Da bi ovakvi slučajevi uopšte dobili sudski epilog, neophodno je da žrtva podnese privatnu tužbu, a kako se intimni sadržaji uglavnom dele preko lažnih profila i platformi preko kojih sadržaji brzo nestaju, vrlo je malo sudskih epiloga - zaključila je ona i navela primer telegram grupe "Nišlijke", gde je više od 10.000 muškaraca delilo slike žena i devojčica.
Ni u ovom slučaju nije došlo do sudskog epiloga, a prijava je odbačena jer nije bilo dokaza da je administrator izvršio krivično delo.
Tagovi:
Vanja Macanović
Mila Bajić
Tijana Stevanović
krivično delo
neovlašćeno deljenje snimaka
nasilje prema ženama
žrtve nasilja
visokotehnološki krimina
Krivični zakon
intimne fotografije
digitalno nasilje
deepfake
dipfejk
osvetnička pornografija
pornografske fotografije
pornografski video
privatna tužba
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.