Kakve su šanse da Srbija u decembru otvori klaster 3

Zemlje članice EU će u sredu, 4. decembra, ponovo razgovarati o otvaranju klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, nakon što ranije ove nedelje nisu postigle saglasnost o ovom pitanju. Mađarska je, kao predsedavajuća Unije, najavila da će ova tema biti na agendi sastanka ambasadora zemalja članica. Uoči debate, Srbija je dostavila neformalni "non pejper" sa listom koraka koje namerava da preduzme u kratkom roku, u pokušaju da ubedi skeptične zemlje, saznaje RTS u diplomatskim izvorima u Briselu.

Tokom prethodnog sastanka zemlje članice nisu postigle neophodnu saglasnost da se započne sa procedurom otvaranja klastera 3. Sedam zemalja, među njima baltičke i skandinavske zemlje, Holandija i Hrvatska, odbacile su ovaj predlog mađarskog predsedavanja. Trinaest zemalja ga je podržalo, a preostalih sedam, među njima i Nemačka, saopštilo je da još treba da razmotri svoju poziciju.

Kao glavne razloge za odbacivanje otvaranja klastera, zemlje članice su ukazale na neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije i sankcijama prema Rusiji, probleme u vladavini prava i odnosima sa Prištinom. Da li će pozicije sledeće srede biti drugačije zavisiće od kompromisa između zemalja članica, ali i onog što Srbija bude preduzimala narednih dana.

Diplomatski izvori prenose da je Srbija zemljama članicama dostavila neformalni dokument, takozvani "non pejper" u kojem izlaže korake koje namerava da preduzme u kratkom roku, kako bi podstakla odluku o otvaranju. Među koracima koji su najavljeni za početak decembra su pokretanje procedure za izbor novog saveta REM-a, revizija biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, uvođenje viza za treće zemlje u skladu sa viznom politikom EU, puna operativnost gasnog interkonektora sa Bugarskom.

Osim toga, ističe se i plan Srbije da se potpuno uskladi sa zakondavstvom EU do kraja 2026. godine, kao i da do kraja sledeće, 2025. godine, ispuni prelazna merila u vladavini prava, za poglavlja 23 i 24. Navodi se i da će Srbija poštovati sporazum o putu ka normalizaciji odnosa sa Prištinom i da neće preduzimati jednostrane poteze bez konsultacije sa EU.

Zemlje koje podržavaju otvaranje klastera navode da treba prihvatiti ocenu Evropske komisije da je Srbija ispunila tehničke kriterijume. Ističu da bi to poslalo pozitivan signal regionu i približilo Srbiju Evropskoj uniji. Neke od njih upozorile su da neće moći da prihvate korake za druge zemlje, ako se ne postigne sporazum o Srbiji.

S druge strane, skeptične zemlje navode da je "non pejper" koji je dostavila Srbija "spisak želja i obećanja", i da pre odluka žele da vide neke konkretne rezultate. Baltičke zemlje posebno su osetljive na veze sa Rusijom, a neke od njih u debati su pokrenule pitanje najavljene posete predsednika Srbije Moskvi, navode diplomatski izvori.

- Baltičke zemlje pažljivo prate sve kontakte Beograda i Moskve. Njihov stav je da Srbiju treba približiti EU, ali i da Srbija treba da pokaže da to želi -prenose izvori u Briselu.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević ističe da je preporuka Evropske komisije, ponovljena po četvrti put, snažan argument u rukama Srbije.

- Imamo godišnji izveštaj u kojem je konstatovan napredak, imamo reformsku agendu za koju svi kažu da je najambicioznija, imamo spremnost da idemo brže napred ne samo u oblastima koje se odnose na ekonomski razvoj, već i u ključnim oblastima kao što je vladavina prava - navela je Miščevićeva.

Značajan broj zemalja članica u prethodne tri godine nije prihvatao ove argumente, ostajući pri stavu da Srbija ne čini dovoljno u vladavini prava, čemu je doprinela i percepcija o nejasnom geopolitičkom opredeljenju Beograda. Zato je sada pitanje da li se novi zamah u politici proširenja odnosi i na Srbiju.

Steven Blokmans iz Centra za evropske političke studije smatra da Srbija trenutno nije na putu koji vodi ubrzanju pristupanja EU.

- Pojedine zemlje članice kao što su Francuska ili Nemačka sklapaju sa Srbijom individualne sporazume, koji su u zajedničkom strateškom interesu, ali to ne znači automatski i ubrzanje pristupnog procesa. Tu i dalje ostaju važna osnovna pitanja vladavine prava, poštovanja demokratije, a tu vidimo da je Srbija išla u suprotnom pravcu od onog u kojem bi trebalo da ide - istakao je Blokmans.

Ministarka za evropske integracije navodi da Srbija traži otvaranje klastera imajući u vidu i geopolitičku situaciju i potrebu da Srbija bude deo nove "zaokružene" Evrope.

- Naš argument u razgovorima sa zemljama članicama je da su svi ostali napravili napredak, samo Srbija nije zabeležila napredak do sada, jer evo već tri godine nije otvoren niti jedan klaster - kaže Miščevićeva.

Sredinom decembra biće jasno kakav stav su o tome zauzele zemlje članice i hoće li debata biti podignuta na viši politički nivo ministara ili lidera. U diplomatskim krugovima govori se i o mogućem održavanju "političke" međuvladine konferencije, na kojoj bi delegacije Srbije i EU razmenile političke poruke, dok bi otvaranje klastera bilo pomereno za sledeću godinu.

Poslednji korak u pregovorima Srbija je napravila još u decembru 2021. godine. Na stolu je sada klaster tri "Konkurentnost i inkluzivni rast" u kojem je grupisano osam poglavlja, od kojih je pet ranije već otvoreno, pre nego što je novom metodologijom uveden koncept klastera. Na otvaranje čekaju poglavlje 10 – Informatičko društvo i mediji, 16 – Poreska politika i 19 – Socijalna politika i zapošljavanje.

Očekuje se da će u decembru u Briselu EU sa Albanijom otvoriti klaster 6, nakon što je prošlog meseca otvorila prvi pregovarački klaster. Crna Gora bi u decembru trebalo da započne sa zatvaranjem pregovaračkih poglavlja.