Rast izvoza prerađivačke industrije u 16 od 23 grane

Realni rast izvoza robe i usluga Srbije u trećem tromesečju ove godine, prema proceni NBS, iznosio je 2,6 odsto međugodišnje. Istovremeno, uvoz je realno povećan za 7,3 odsto, zbog čega je doprinos neto izvoza rastu BDP-a i u ovom periodu bi negativan (minus tri procenta poena), navodi se u poslednjem, novembarskom izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije.

Kako se ističe, usled većeg rasta uvoza od očekivanog, pre svega opreme, što se povezuje s prethodnim investicijama, a delom i potrošne robe i usluga turizma, negativan doprinos neto izvoza bio je u ovom periodu veći nego što je očekivano.

Istovremeno, robni izvoz izražen u evrima ubrzao je rast na 3,5 odsto međugodišnje. Stručnjaci navode da je povećanje najvećim delom rezultat rasta izvoza prerađivačke industrije (3,4 procenta), zbog investicija iz prethodnog perioda. Ali i izvoza poljoprivrede koji, zahvaljujući dobroj prošlogodišnjoj sezoni, četvrto tromesečje zaredom beleži dvocifreni međugodišnji rast, uprkos nižim svetskim cenama primarnih poljoprivrednih proizvoda.

Takođe, u trećem kvartalu blago je povećan izvoz rudarstva. Međutim, smanjen je izvoz električne energije, što je velikim delom posledica visoke baze iz prethodne godine, ali i smanjene proizvodnje struje u uslovima ovogodišnje suše i smanjenog hidroenergetskog potencijala.

U izveštaju se navodi kako je u poređenju sa istim periodom 2023. rast izvoza prerađivačke industrije zabeležen u 16 od 23 grane, pri čemu je najveći pozitivan doprinos obezbedio izvoz osnovnih metala, ostalih saobraćajnih sredstava, prehrambene industrije i proizvoda od gume i plastike. U suprotnom smeru najviše je uticao smanjen izvoz električne opreme, motornih vozila i prikolica i ostalih mašina i opreme, što se može dovesti u vezu sa smanjenom eksternom tražnjom usled problema u automobilskoj industriji u EU.

Nadležni podsećaju da projekcija rasta BDP-a za 2024. godinu i dalje iznosi 3,8 odsto, a dodatno ubrzanje ekonomske aktivnosti, kao i ranije, očekuju u naredne dve godine na raspon četiri do pet procenta. Najveći pozitivan doprinos u tekućoj i narednim godinama NBS očekuje od privatne potrošnje po osnovu rasta zaposlenosti i zarada. Zahvaljujući očuvanom investicionom poverenju, koje je dodatno potvrđeno dobijanjem investicionog kreditnog rejtinga, investicije u osnovne fondove nastaviće da pružaju značajnu podršku rastu BDP-a. Tome će doprinositi realizacija investicija planiranih programom Expo 2027, kao i ostalih infrastrukturnih projekata.

- Istovremeno, zbog očekivanog ubrzanja investicija i lične potrošnje projektujemo da će uvoz rasti brže od izvoza, što će za posledicu imati negativan doprinos neto izvoza, ali će se on iz godine u godinu smanjivati. Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i BDP-a i dalje u najvećoj meri potiče od faktora iz međunarodnog okruženja, a pre svega od geopolitičkih tenzija, protekcionističkih mera i izgleda za globalni privredni rast, kao i njihovog uticaja na svetske cene energenata i primarnih proizvoda. Od domaćih rizika za inflaciju je važan i uticaj vremenskih prilika na ponudu i cene voća i povrća, a za BDP na ponudu jesenjih kultura. Rizici projekcije potiču i od brzine rasta domaće tražnje, pre svega investicione, po osnovu visine priliva stranih direktnih investicija SDI i ulaganja u infrastrukturu i sektor energetike - navedeno je.

Narodna banka Srbije Beograd

rast izvoza robe i usluga

inflacija

strane direktne investicije

izvoz rudarstva

izvoz električne energije

prerađivačka industrija