(Ekonomist) Sava Dalbokov, novi generalni direktor Erste banke Novi Sad : „Zalet na mala i srednja preduzeća“

(Sava Dalbokov)

Novi direktor Erste banke Sava Dalbokov najavio je da će ta banka tokom ove godine raditi na obogaćivanju ponude svojih proizvoda, kao i na povećanju broja poslovnica. Dalbokov je nedavno na toj poziciji zamenio Vladimira Medana.

“Banka ima dosta ambiciozne ciljeve, i procena akcionara je bila da tempo i dinamika postizanja tih ciljeva nije bila na adekvatnom nivou. Glavna želja je da se promenom konsoliduje krug odgovornosti i ubrza proces donošenja odluka koje bi omogućili banci da funkcioniše efikasnije”, kaže Dalbokov za Ekonomist.

Dalbokov je prethodno obavljao funkciju člana uprave Erste & Steiermärkische banke Hrvatska i već devet godina radi u okviru Erste bankarske grupe. Diplomirao je finansije i ekonomiju 1994. godine na Univerzitetu Masačusets u SAD, a magistrirao biznis i administraciju na Univerzitetu Kolumbija u Južnoj Karolini, SAD.

Erste banka je završila prošlu godinu sa ukupnom aktivom od 12,1 milijardi dinara, što je za 1,6 milijardi dinara više nego na kraju 2004. godine. Banka je prošlu godinu završila sa 656,3 miliona dinara gubitka i kapitalom od 1,5 milijardi dinara.

Kako sa današnje pozicije ocenjujete prošlogodišnju akviziciju Novosadske banke?

Sava Dalbokov: Zadovoljni smo kupovinom jer je srpsko tržište zanimljivo i ima potencijala. To ne znači da nas ne čeka dosta posla da bi i Banka zauzela dobre pozicije. Kao region, Vojvodina se pokazala kao dobra da preko nje Erste banka uđe na srpsko tržište. Takođe, sama Novosadska banka pokazala se kao dobra akvizicija. Nije bilo neugodnih iznenađenja i ima dobre osnove za dalje jačanje.

Cilj banke po dolasku u Srbiju bio je, kako je saopšteno, da zauzme deset odsto tržišta.

Da li ste zadovoljni dosadašnjim rastom i da li je Erste banka promenila svoje dugoročne planove u pogledu veličine udela na tržištu?

S. Dalbokov: S obzirom na to da je nakon kupovine Novosadske banke usledio proces upoznavanja i transformacije banke, zadovoljan sam dosadašnjim rastom. Ali, želja je da ubuduće taj rast bude mnogo snažniji. I dalje je cilj da zauzmemo najmanje deset odsto tržišta. Međutim, prvi prioritet biće da se značajno poveća konkurentnost banke.

U portfelju banke 70 odsto plasmana čine krediti preduzećima, a u planu je intenzivniji rad sa malim i srednjim preduzećima. Mislim da u segmentu postoji značajan potencijal. U srpskoj privredi ima dovoljno zanimljivih i kvalitetnih projekata koji bi mogli da se finansiraju. Iskustvo iz regiona je pokazalo da će mala i srednja preduzeća, tokom tranzicije, preuzeti značajan deo poslovanja velikih sistema. Taj trend će se u Srbiji tek pojačati. Verujem da će tek biti dobrih projekata, a Banka ima znanje i strateško opredeljenje da takve projekte finansira.

Uz planove za ekspanziju na nacionalnom nivou, želimo na sadašnjem „domicilnom“ tržištu u Vojvodini da strateški podržavamo segmente u kojima ova pokrajina ima jake komparativne prednosti - poput poljoprivrede i proizvodnje hrane i pića. Očekujem i znatan rast na nacionalnom nivou u segmentu stambenih i poslovnih nekretnina. Zasigurno će biti zanimljivih projekata na tom području.

Na koji način se planovi Erste banke uklapaju u namere NBS da bankama ograniči kreditnu aktivnost?

S. Dalbokov: Pozdravljam činjenicu da centralna banka ima aktivnu ulogu u postavljanju uslova koji kreiraju makroekonomsku stabilnost. Što se kamata tiče konkurencija na tržištu je toliko razvijena da ne očekujem nepovoljne promene za klijente. Dakle, moguće je samo da trend daljeg pada kamata bude usporen. Banke će sužavati svoje marže, jer će osim daljeg pada kamata na plasmane i borba za domaće izvore biti još žešća. Sa druge strane, moguće je smanjivanje kreditnih aktivnosti.

Erste banka je okrenuta lokalnim izvorima. Za sada je većina izvora domaća štednja. Pitanje je da li će se taj trend nastaviti kad budemo krenuli sa ubrzanim rastom, jer će za taj proces biti neophodno spoljno finansiranje. Ali, nastojaćemo da što veći deo plasmana pokrivamo iz domaćih izvora.

Oko četiri petine prihoda banke čine prihodi od kamata. Mislite li da će se taj trend promeniti?

S. Dalbokov: Taj odnos će se menjati sa smanjenjem razlike između aktivne i pasivne kamatne stope, ali i sa razvojem novih proizvoda. Tržište, na primer, ima veliki potencijal za razvoj elektronskog bankarstva. U srednjem roku, mislim da će prihodi od naknada da budu oko 35 odsto ukupnih prihoda banke.

Da li su tačne procene NBS, po kojima se bankarske marže kreću od deset do 15 odsto?

S. Dalbokov: Kad je reč o deviznom poslovanju, prosečne marže su već mnogo niže od pomenutih. Što se tiče dinarskih plasmana, te marže takođe više nisu aktuelne, a očekujem da će dinarske marže i dalje padati sa padom inflacije. Kad je reč o maržama ne smemo da zaboravimo regulatorne troškove koje Banke plaćaju zbog relativno visoke obavezne rezerve, to je svakako značajan faktor koji bitno smanjuje efektivne marže.

Među bankarima Erste banka slovi za finansijsku instituciju koja se sa konkurencijom bori tako što dampinguje cene usluga. Da li će to biti i deo strategije u Srbiji?

S. Dalbokov: Kao relativno nova na tržištu, Erste banka mora da ponudi uslove koji su konkurentni. U celokupnoj ponudi cena mora da bude u tržišnim okvirima. To znači da dampinga neće biti.

Koliko planove banke mogu da ugroze česte promene propisa na tržištu?

S. Dalbokov: S obzirom na to da Erste banka postoji u velikom broju zemalja u tranziciji, zaposleni su navikli da se propisi menjaju, iako to zahteva dodatni napor. Pošto je Srbija jedna od tih zemalja u Erste banci imamo razumevanja za takve promene.

U kojoj meri se Vaše interne projekcije ekonomskih parametara Srbije poklapaju sa planovima srpske Vlade?

S. Dalbokov: Srbija polako ulazi u predizborno doba.

U kratkom roku mogu da postoje određene nedoumice kad je u pitanju brzina reformi, iako dugoročno niko ne dovodi u pitanje njihov uspeh. Naše interne prognoze se ne razlikuju u velikoj meri od državnih. Realan je godišnji ekonomski rast od oko pet odsto. Investicije će nastaviti da dolaze, posebno kako Srbija bude produbljivala svoj odnos sa EU. Kupovna moć takođe raste iako, pad zvanične stope nezaposlenosti možda neće biti toliko brz koliko bi Vlada želela. Trend smanjenja inflacije je prisutan i realno je očekivati da 2007. ili 2008. godine inflacija bude jednocifrena.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu