Mali: Predlogom budžeta za 2025. projektovana je stopa rasta BDP-a od 4,2%

Predlogom budžeta za 2025. projektovana je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,2%, što znači da bi godišnji BDP iznosio 10.328,9 milijardi dinara, odnosno 88,1 mlrd EUR, naveo je ministar finansija Siniša Mali u intervjuu za nedeljnik NIN.

- Vraćamo se na visoke stope rasta koje smo imali pre korone i svetske ekonomske krize. Srbija je u prvoj polovini godine sa 4,2% bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, a u prvih devet meseci ove godine, prema trenutno dostupnim podacima, sa rastom od 3,9%, prva - rekao je Mali.

Kako je dodao, Međunarodni monetarni fond (MMF) se složio da deficit budžeta Srbije iduće godine bude 3% BDP-a.

- Oni su naš dugogodišnji partner i korektivni faktor. I direktorka MMF-a Кristalina Georgijeva je meni lično nedavno u Vašingtonu rekla da je Srbija svetla tačka u Evropi u današnje vreme puno izazova. Tako su nekadašnje kritike vremenom prerasle u rastuću podršku jer Srbija je od dna evropske lestvice prešla put do jedne od najbrže rastućih ekonomija u Evropi - kazao je Mali. Po njegovoj oceni, decifit budžeta od 3% BDP-a daje manevarski prostor da se ne prave kompromisi, već da se ulaže u dalji rast i da se teško postignuta stabilnost drži čvrsto u rukama.

Upitan da li su u skladu sa fiskalnim pravilima i rekordna izdvajanja za Vojsku rekao je da su predviđena rekordna izdvajanja za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije od 261,8 milijardi dinara, što je 2,53% BDP-a, ali da je rekordan budžet i za Кancelariju za Кosovo i Metohiju od 17,2 milijarde dinara, plus još dve milijarde za pomoć nezaposlenima u toj srpskoj pokrajini.

- Tu su i izdvajanja za poljoprivredu od 138,5 milijardi dinara, plus 11 milijardi koje će se zemljoradnicima vratiti kroz refakciju akciza za gorivo, što je ukupno rekordnih 149,5 milijardi dinara, 7,5% našeg budžeta. I izdvajanja za zdravstvo su povećana sa 573,6 na 613,9 milijardi dinara kao i ona vezana za socijalna davanja sa 209,5 milijardi na 226,6 milijardi dinara - kazao je Mali.

Prema njegovim rečima EКSPO je za Srbiju projekat od neprocenjivog značaja i programom "Srbija 2027" predviđeno je 17,8 milijardi evra za 323 projekta širom zemlje, a ne samo za Beograd.

Komentarišući velike izdatke iz budžeta za isplatu kamata na kredite on je kazao da se od 2012. do 2022. godine učešće troškova kamata u BDP-u kretalo se u rasponu od 2,8% do 1,4% i da je usled rasta kamatnih stopa na globalnom nivou došlo do rasta njihovog učešća u BDP-u 2023. na 1,7%.

- Tokom poslednje dve godine, zbog visoke inflacije, došlo je do najintenzivnijeg rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu u poslednjih nekoliko decenija. To se u izvesnoj meri odrazilo i na rast troškova našeg zaduživanja, pa je na kraju septembra 2024. godine prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupni javni dug iznosila 3,77%, što je samo 50 baznih poena više nego u periodu pre krize, a naglašavam da je i u tako teškim i izazovnim okolnostima Srbija uspela da minimizira uticaj globalnog rasta kamatnih stopa - rekao je Mali.

Na pitanje kakav će uticaj pobeda Donalda Trampa imati na ekonomiju u Srbiji kazao je da Srbija ima trasiranu politiku koja je u poslednjoj deceniji zemlju transformisala iz siromašne u jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi.

- Politika je neodvojivi deo i ekonomskih procesa. Tramp nije novost u svetskoj politici, ovo je njegov povratak na političku scenu i verujem da poznaje okolnosti u kojima je Srbija, da shvata naše napore u očuvanju integriteta naše zemlje, ali i napore da održimo ekonomske rezultate koje smo postigli i nastavimo rast. Optimista sam u pogledu daljeg razvoja odnosa Srbije i SAD - rekao je Mali za NIN.