(E Magazin) Salaši – stari novi brend seoskog turizma Vojvodine

Nekada se na selu i salašima živelo teško i lepo, a danas bi se moglo živeti i isključivo lepo. I odmarati od napora savremenog života. Jer, vojvođanski seoski i salašarski ambijent do vrha puni putnu torbu visoko kotiranim turističkim vrednostima: splet živopisnih i raznovrsnih kultura sa svojim narodnim kuhinjama, tradicionalnom muzikom, naivnom umetnošću...

Poljsko imanje

Reč „Salaš“ potiče od mađarske reči „Szallas“ (na srpskom „smeštaj“). U zapadnim zemljama zovu ga ranč. Kod nas poljsko imanje s kućom i ekonomskim zgradama. Salaši su nastali pod određenim prirodnim i ekonomskim uslovima. Upravo ovi uslovi uticali su na transformaciju salaša. Na samom početku njihovog nastajanja, sredinom XIX veka, to su bili improvizovana privredna staništa stočara. Kasnije, prelaskom na ratarstvo, salaši su se „pretvarali“ u kuće, slične onima koje su se gradile u selima. Prvobitno, salaši su bila letnja staništa seljaka, dok su vremenom pojedini postajali stalno nastanjeni. Ipak, zemljoradnici vremenom postaju sve mobilniji, naročito od kako je traktor ušao u upotrebu na selu, te zbog toga postaje potreba za posredovanjem letnjih staništa na njivama. To je jedan od razloga masovnog napuštanja salaša.



Revitalizacijom do turističkog brenda

Ova autentična seoska domaćinstva sada ponovo oživljavaju u Vojvodini, u čijoj turističkj ponudi danas ima više mesta na kojim se može uživati u specifičnom ambijentu i narodnoj kuhinji, čija trpeza je najukusnija kada se ponudi uz zvuke tambrica i šarolik folklorni splet igara. U rekonstrukciju salaša uložen je veliki trud vlasnici su se uglavnom trudili da što vernije dočaraju nekadašnji izgled. Na tom planu najviše je urađeno na Salašu 84, petnaestak kilometara od Novog Sada, vlasništvu Dimčeta Gulevskog, koji ga je rekonstruisao pre četiri godine od njega napravivši luksuzan turističko-ugostiteljski objekat. O kakvom je objektu reč najbolje pokazuje podatak da je nagrađen Zlatnim turističkim srcem, titulom Biznis partner SCG, a zvanično je proglašen za jedno od deset najlepših mesta u Srbiji. U planu porodice Gulevski i njihove uspešne firme „Agroinvest“ je proširenje objekta, koja će obuhvatiti dogradnju deset novi apartmana, saune i turskog kupatila, teniskih terena i otvorenog bazena.

Ruralna ravnica nudi zaštićena kulturna dobra, očuvanje ambijentalne vrednosti, reke i jezera

No, iako ih ima na desetine, treba pomenuti još nekoliko veoma reprezentativnih i visokog seoskog turzima dostojnih turističkih objekata Salaš 137 na Čeneju, Katić salaš kod Sente, Katai salaš kod Malog Iđoša, Gabrić salaši na Paliću, Čika Nikolin salaš u Naradinu, salaš Vrbić kod Bačke Palanke... Rečju – salaši ponovo postaju svarnost Vojvodine, turističke meke i atrakcije koje treba pohoditi!

Neprimerena kategorizacija
Na nivou Turističke organizacije Vojvodine postoji Udruženje salašara. Kažu da im je najveći probelm lanjski Zakon o turizmu, koji je propisao obaveznu kategorizaciju i za seoski, salašarski turizam, ali krajnje nakaradno izjednačio je standarde na salašima sa domaćom radinošću. Smatraju da to ne da otežava, već bukvalno blokira dalji razvoj salašarskog turizma. Jer, kada se standard stanovanja salaša podigne na propisani nivo (komforne i prostrane sobe, parno grejanje, struka, kupatila sa italijanskim pločicama đakuzi kade...), to više neće biti salaši, već moteli i hoteli, i u njih više niko neće hteti da dođe, jer oni već postoje u gradovima i selima!

poziv na pretplatu na E MAGAZIN na www.emagazin.co.yu