Srbija najviše uvozi paradajz i krompir

Krompir i paradajz ubedljivo prednjače kada je reč o količinama uvezenog povrća u ovoj i prošloj godini. Od početka prošle godine, do kraja avgusta ove godine, u Srbiju je uvezeno krompira u količini od ukupno 78.153 tone, ukupne vrednosti 30,13 mil EUR. Količina uvezenog paradajza je manja, ali je iznos novca plaćen za njega – više nego dvostruko veći.

Tokom protekle godine u Srbiju je uvezeno 196.440 tona povrća u vrednosti od 185,77 mil EUR, dok je za prvih osam meseci ove godine uvezeno 145.606 tona, u vrednosti od 141,04 mil EUR.

Krompir, paradajz, crni luk, paprika, krastavac, pasulj i boranija – nalaze se u vrhu lanjske i ovogodišnje liste najviše uvezenog povrća, kada je reč o količini (težini u tonama). Samo redosled malo varira.

Lane smo količinski najviše uvezli – krompira, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku dostavljeni portalu N1.

Krompir je u Srbiju uvezen u količini od 48.313 tona, u vrednosti od 18 miliona evra.

U nešto manjoj količini, od 35.021 tone, uvezli smo paradajz koji smo platili više nego dvostruko u odnosu na krompir – 41,5 mil EUR.

Treći na listi uvezenog povrća po količini, odnosno težini je – crni luk. Za 15.718 tona dali smo devet miliona evra.

Pasulj i boranija su četvrti na listi, u količini od 13.695 tona, u vrednosti od 19,2 mil EUR.

Petu poziciju drži slatka paprika – za 12.287 tona dali smo 16,9 mil EUR.

Kada posmatramo uvoz povrća od početka ove godine, pa do kraja avgusta, najviše smo uvezli paradajza – 32.761 tonu u vrednosti od 34,77 mil EUR, pokazuju podaci RZS.

Sledi krompir – 29.840 tona u vrednosti od gotovo 12 mil EUR, potom 11.257 tona krastavaca, u vrednosti većoj od 10,3 mil EUR.

Na četvrtom mestu je crni luk – 10.560 uvezenih tona koje smo platili četiri miliona evra.

Pasulj i boranija su na petom mestu – za prvih osam meseci ove godine uvezli smo 8.904 tone, u vrednosti od 12,6 mil EUR.

Podsetimo, početkom oktobra je jedan od poljoprivrednika koji su sa traktorima izašli na puteve ukazao upravo na problem proizvodnje krompira, ali i na višegodišnji zahtev poljoprivrednih proizvođača – dizel bez akciza na pumpama.

- Ja sam ratar-povrtar. U aprilu mesecu sam potrošio 100 litara po hektaru. I onda navodnjavam akcizom sa gorivom od 200-180 dinara. To nije normalno. Imam 20 hektara krompira. Znate li šta je ostalo od krompira ove godine? Posle ovih toplotnih udara dva meseca, od krompira je ostala ljuska i skrob – ništa. Krompir će se morati uvoziti. U Srbiji, ljudi, nema krompira. To ljudi ne znaju. Znate koliko je uloženo u krompir? Dva miliona košta seme i četiri miliona košta đubrivo - kaže ukazao je početkom oktobra Janko Hrčan iz Kisača.