Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Pećina kraj Aranđelovca koja je otkrivena sasvim slučajno - Čuva svu našu istoriju i posebna je na Balkanu
Komentari
(Foto: Shutterstock/Uros88)
Na ulazu u Aranđelovac uzdiže se brdo Risovača sa pećinom, značajnim arheološkim i paleontološkim nalazištem.
Iako su prema nekim izvorima meštani znali za postojanje pećine, ona je otkrivena za širu javnost tek 1950. godine sasvim slučajno, zahvaljujući kamenolomu koji se nalazio na obali reke Kubršnice. Tada se urušilo 20 metara pećinskog ulaznog dela, kada je i uništen, svakako, najbogatiji kulturni sloj. Zbog toga nisu pronađeni ostaci ljudskih skeleta.
Kada su usledila arheološka ispitivanja, pronađeno je neprocenjivo blago koje svedoči o razvoju naše civilizacije.
Smatra se da je nastala pre više stotina hiljada godina godina, a na tom prostoru je živelo 20 vrsta sisara – mamut, bizon, runasti nosorog, pećinski medved, lav, hijena.
Oko 8.500 fosilnih ostataka su paleontolozi pronašli u pećinskim naslagama, preneo je RTS.
Dugogodišnjim istraživanjima otkriveno je mnoštvo fosilizovanih kostiju i zuba brojnih životinjskih vrsta koje su za vreme poslednjeg ledenog doba živele na stepama oko Risovače.
Naučnici smatraju da je jedna od svega pet pećina na Balkanu u kojoj je živeo pračovek neandertalac kao lovac. U njoj su pronađeni artefakti – listoliki nož, šiljak, koštani bodež i glačalo, što se uzima kao potvrda prisustva neandertalca u ovim krajevima.
Šta sve krije Risovačka pećina?
Istrazivanje pećine počelo je 1953. godine. Dugačka je 190 metara sa konstantnom temperaturom između 10 i 12 stepeni. Voda koja prodire kroz krečnjačke stene, stvorila je Risovačke suze, ćilibarsku sobu, čipku, zadivljujuće figure pećinskog nakita.
Priroda je ovde svojom magijom, formirala i kamen sreće. Priča se da ako dodirnete mermerni oniks - svaka želja će vam se ispuniti.
Samo na jednom mestu pronađen je i aragonit, poludragi kamen koji se retko nalazi u prirodi. Njegova karakteristika je da grupiše kristale u suprotnosti od sile gravitacije.
Unutra je postavljen i aparat za kalcifikaciju koji pokazuje kako se stvaraju pećinski ukrasi, stalaktiti i stalagmiti, jer ova pećina inače ne obiluje tim ukrasima.
Pećina Risovača je stanište jedne vrste slepog miša – potkovičara, koji je, kao i sve ostale vrste slepih miševa u Evropi, ugrožen i zakonom zaštićen.
Pećina je proglašena spomenikom prirode i kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, a danas je uređena kako bi godišnje mogla da primi hiljade posetilaca iz zemlje i inostranstva.
Kompleks se može obići uz ulaznicu od 300 dinara, a ko želi da poseti i Narodni muzej Aranđelovac kao i Orašac mora da izdvoji 550 dinara.
Risovački čovek
Risovački čovek je, kao i drugi neandertalci, bio visok oko 160-170 cm. Odlikovala ga je robusna telesna građa i velika fizička snaga.
Za izradu oruđa pračovek je najviše koristio kremen, izuzetno tvrd, ali krt mineral, koji se pri udaru lako cepao. Risovački lovac je od kremena izrađivao šiljke listolikog ili trougaonog oblika. Pričvršćeni za motke šiljci su služili kao vrhovi kopalja za lov na životinje.
Na sličan način pravio je i strugače koje je koristio za obradu kože. U Risovači su pronađene i alatke od kosti: jedan izuzetan primerak bodeža i šila za bušenje i spajanje delova odeće od kože i krzna.
Krajem ledenog doba promene u životnoj sredini bile su tako česte i jake da su dovele do izumiranja neandertalaca. Ipak, planeta nije ostala bez ljudi. Desetinama hiljada godina uporedo sa neandertalcima živela je još jedna vrsta ljudi, Homo sapiens sapiens. Ova vrsta izdržala je sve prirodne katastrofe i uspešnije se prilagodila klimatskim promenama i novonastalim životnim uslovima. Od te vrste potiče današnji čovek, stoji na sajtu Narodnog muzeja Aranđelovac.
Fotografije:
Opis:
Vidi sve
Info sa lokala:
Aranđelovac
Komentari
Vaš komentar
Šta vredno posetiti/videti u okolini?
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.