U Evropi Beograđani među najmanje zadovoljnima javnim prevozom, a evo gde je procenat zadovoljstva čak 95%

Manje od polovine stanovnika Beograda, tačnije 44%, zadovoljno je javnim saobraćajem, otkriva izveštaj Evropske komisije o kvalitetu života u gradovima Evrope iz 2023. godine.

Sa druge strane, gotovo svi učesnici ankete iz Ciriha, čak 95%, izrazili su zadovoljstvo javnim saobraćajem. Dominantno pozitivna osećaja zabeležena su i među Bečlijama (91% anketiranih navelo je da je zadovoljno), kao i u Roterdamu u Holandiji (89%) i u Helsinkiju u Finskoj (89%).

Ali naša prestonica ne zaostaje samo za ovim blistavim primerima…

U proseku, oko sedam od deset stanovnika evropskih gradova zadovoljno je gradskim prevozom, dok je u Beogradu to znatno manje – oko četiri od deset.

Učesnici istraživanja beogradski prevoz nisu preterano dobro ocenili kada su u pitanju bezbednost, dostupnost, učestalost i pouzdanost.

Uprkos tome, mi nismo neslavni šampion na Balkanu. Ta titula pripala je Tirani, gde se manje od trećine ispitanika, tek 29%, izjasnilo zadovoljnim javnim saobraćajem.

Izgleda da u našem regionu gradski prevoz pretežno ne ispunjava očekivanja i potrebe korisnika: među deset gradova Evrope sa najmanjim procentualnim zadovoljstvom javnim saobraćajem plasiralo se pet balkanskih prestonica. Osim Beograda i Tirane, to su Bukurešt (54%), Skopje (47%) i Podgorica (37%).

Iako smo se našli na strani spektra koja deluje manje zadovoljno (ili možda čak nezadovoljno gradskim prevozom), to ne znači da se ne vozimo beogradskim autobusima, tramvajima i trolama. Pedeset četiri odsto anketiranih iz Beograda koristi gradski prevoz, što nas je dovelo među deset deset gradova sa najvećim procentima korisnika.

Ubedljivi rekorder na tom polju jeste glavni grad Češke. Među stanovništvom Praga, korisnici usluga javnog saobraćaja zauzimaju udeo od 71%.



Evropski grad, obuhvaćen istraživanjem, u kojem su ljudi najmanje zadovoljni javnim saobraćajem i kvalitetom života jeste Palermo u Italiji.

Gradski prevoz posmatra se kao jedan od lekova za mnoge boljke savremenih gradova: od saobraćajnih gužvi preko zagađenja vazduha do štetnih emisija. Ali on je samo deo jedne šire priče koja se zove održiva mobilnost, a u koju spadaju i vožnja bicikla i pešačenje. Kada je reč o ova dva vida kretanja, oni u Beogradu nisu mnogo zastupljeni.

Bicikl vozi svega 6% stanovnika, što bi moglo da se pripiše manjku biciklističke infrastukture, a jedini lošiji skor sa tek 5% ostvario je Rim. Tipičnim danima, pešači nešto manje od četvrtine Beograđana (21%), a ovaj rezultat nas je doveo na deseto mesto evropskih gradova sa najmanjom zastupljenošću pešačenja.

Grad Beograd

Beograd  

Evropska komisija

izveštaj o kvalitetu života

gradski prevoz

zadovoljstvo kvalitetom prevoza

kvalitet života