CEE Bankwatch: I pored novih standarda zagađenje vazduha iz zastarelih termoelektrana iz godine u godinu sve veće

Gruba kršenja u sprovođenju zakonodavstva ponovo su, tokom prošle godine, rezultirala povećanjem zagađenja sumpor-dioksidom (SO2) iz zastarelih termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, pokazuje šesto izdanje izveštaja "Uskladiti ili zatvoriti", koji je objavila mreža CEE Bankwatch.

Kako se navodi, emisije prašine i azotnih oksida (NOx) iz termoelektrana su takođe nastavile da prekoračuju dozvoljene granice.

U 2023. godini, šest godina od kada su 1. januara 2018. godine novi standardi u pogledu zagađenja vazduha stupili na snagu na Zapadnom Balkanu u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, emisije SO2 iz termoelektrana koje su obuhvaćene nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Srbiji i njenoj južnoj pokrajini i dalje su bile 5,7 puta više od dozvoljenih.

Navedeno predstavlja pogoršanje u odnosu na 2022. godinu kada su emisije bile 5,6 puta više.

Kada je reč o Srbiji, emisije SO2 iz NERP termoelektrana na ugalj su se u 2023. godini povećale u odnosu na prethodne dve godine i bile su 5,4 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti. Emisije NOx u Srbiji su porasle u odnosu na 2022. godinu i po prvi put premašile maksimalne vrednosti, dok su emisije praškastih materija ostale ispod maksimalnih vrednosti. Na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći porast je bio u termoelektrani Nikola Tesla B koja je radila samo 58 sati više nego 2022. godine, ali čija je emisija SO2 porasla sa 73.012 tona na neverovatnih 92.260 tona, što je čini drugim najvećim emiterom SO2 u apsolutnim vrednostima u regionu posle TE Ugljevik.


Najveća prekoračenja za NOx u Srbiji su imali TE Nikola Tesla B1 i B2, sa apsolutnim emisijama od 11.633 tone – 1,4 puta više od maksimalnih vrednosti za to postrojenje.

Uz kršenja NERP-a, sve tri zemlje Zapadnog Balkana s termoelektranama na ugalj koje podležu ‘opt-out’ opciji koja predviđa njihovo zatvaranje nakon dostizanja određenog broja radnih sati, sada krše ovu odredbu – uključujući Srbiju. TE Morava i TE Kolubara morale su se zatvoriti do kraja 2023. godine, ali one i dalje nastavljaju s radom.
Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je brojne postupke protiv ovih zemalja, međutim, to do sada nije bio dovoljan podsticaj za vlade da deluju u skladu sa ovom odredbom.

- Činjenica da sve balkanske članice Energetske zajednice s termoenergetskim kapacitetima krše međunarodni ugovor dovoljno govori o stanju vladavine prava u regionu - kaže Hristina Vojvodić, pravna savetnica u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

- Nezakonitim poslovanjem termoelektrane značajno doprinose zagađenju vazduha, zemljišta i vode, dok države propuštaju da obezbede primenu propisa - dodaje Vojvodić i zaključuje:

- Preduslov za postizanje klimatskih ciljeva i pravednu energetsku tranziciju jeste obezbeđivanje vladavine prava i rešavanje hroničnog nedostatka odgovornosti prema međunarodnim i nacionalnim obavezama i propisima.

Ogranak EPS Termoelektrane Nikola Tesla- TENT d.o.o. Obrenovac

RERI

Požarevac  

Kostolac  

Beograd  

Obrenovac  

TE Nikola Tesla B

CEE Bankwatch

Davor Pehčevski

Hristina Vojvodić

energetski i klimatski planovi

NECP

termoelektrane

zagađenje vazduha