DRI: Najveće nepravilnosti i dalje u oblasti javnih nabavki

Državna revizorska institucija (DRI) u 2023. godini objavila je ukupno 582 revizorska proizvoda, i to 304 izveštaja o reviziji i 278 poslerevizionih izveštaja, rekao je Duško Pejović, predsednik DRI i generalni državni revizor, predstavljajući Izveštaj o radu DRI za 2023. godinu na konferenciji za medije.

U okviru 304 izveštaja o reviziji, izrađeno je 77 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja, 87 izveštaja o reviziji pravilnosti poslovanja, 62 izveštaja o kombinovanoj reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, 18 izveštaja o kombinovanoj reviziji pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja, 19 izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja i 41 izveštaj o reviziji odazivnih izveštaja.

- Ako broj od 304 izveštaja uporedimo sa brojem izveštaja iz prethodnih godina, dolazimo do podatka da je u 2023. godini u odnosu na 2018. godinu, broj objavljenih izveštaja povećan za 38%, broj revidiranih subjekata za 43%, dok je broj zaposlenih u DRI povećan za svega 3% - rekao je dr Pejović i dodao da to predstavlja rezultate promena u načinu sprovođenja revizija u odnosu na prethodni period, navedeno je na sajtu DRI.

Kada je reč o izraženim revizorskim mišljenjima, koja se daju za revizije finansijskih izveštaja i revizije pravilnosti poslovanja, DRI je dala ukupno 201 mišljenje, i to: 31 pozitivno mišljenje (15%), 142 mišljenja sa rezervom (71%), 26 negativnih mišljenja (13%) i dva uzdržavanja od davanja mišljenja (1%). Takođe, DRI je sprovela 41 reviziju odazivnih izveštaja i u tom postupku utvrdila 18 kršenja obaveze dobrog poslovanja i tri teža kršenja obaveze dobrog poslovanja. Za teže kršenje obaveze dobrog poslovanja, u skladu sa Zakonom o DRI, generalni državni revizor je o tome obavestio Narodnu skupštinu i javnost i pokrenuo zahtev za smenu odgovornog lica.

Državni revizori utvrdili su u 2023. godini greške i nepravilnosti i to: pripremne radnje za sastavljanje finansijskih izveštaja u iznosu od 595,04 milijardi dinara, nepravilnosti u poslovanju u vezi sa iskazanim podacima u iznosu od 20,11 milijardi dinara i pogrešno iskazani podaci u finansijskim izveštajima u iznosu od 473,38 milijardi dinara.

Najveće nepravilnosti, prema rečima Pejovića, i dalje su u oblasti javnih nabavki, navedeno je.

- U toku 2023. godine, revidirali smo javne nabavke sprovedene u periodu od dve prethodne godine (2021. i 2022. godine) kod 88 subjekata revizije, u iznosu od 74,39 milijardi dinara. Utvrdili smo nepravilnosti u iznosu od 13,16 milijardi dinara, što znači da je u 17,68% revidiranih javnih nabavki utvrđena neka vrsta nepravilnosti - poručio je Pejović i dodao da je u revidiranom periodu svaki peti dinar u javnim nabavkama potrošen uz određene nepravilnosti u svim fazama javnih nabavki.

- Primećene su najveće nepravilnosti u planiranju javnih nabavki, istraživanju tržišta i evidentiranju tog istraživanja u dokumentaciji - zaključio je Pejović.

DRI je u 2023. godini subjektima revizije dala 3.343 preporuke, a najveći broj preporuka dat je u oblastima gde ima najviše otkrivenih nepravilnosti ili nesvrsishodnosti. Zakon o DRI obavezuje subjekta revizije da otkloni utvrđenu nepravilnost ili nesvrsishodnost i time izvrši preporuku DRI, dodaje se.

Od ukupnog broja preporuka, 39% su preporuke prvog prioriteta (odnose se na nepravilnosti ili nesvrsishodnosti koje su subjekti revizije dužni da otklone u roku do 90 dana od dana uručenja Izveštaja o reviziji), 54% su preporuke drugog prioriteta (odnose se na nepravilnosti ili nesvrsishodnosti koje su subjekti revizije dužni da otklone u roku do godinu dana), a 7% su preporuke trećeg prioriteta (odnose se na nepravilnosti ili nesvrsishodnosti koje su subjekti revizije dužni da otklone u roku do tri godine).

Pejović je istakao da procenat izvršenja preporuka prvog prioriteta iznosi 92%, dok procenat izvršenja preporuka drugog prioriteta iznosi 78%. Izvršenje preporuka trećeg prioriteta biće analizirano istekom trogodišnjeg perioda u kojem su subjekti revizije dužni da otklone utvrđene nepravilnosti odnosno nesvrsishodnosti, navedeno je.

Pejović je istakao značajne efekte rada DRI u 2023. godini, ostvarene postupanjem subjekata revizije po datim preporukama DRI, od preko 247 milijardi dinara koje se odnose na evidentiranje imovine i obaveza, kao i finansijske efekte u vidu ušteda i povećanja prihoda u iznosu od najmanje 650 miliona dinara. Značajni efekti za građane Republike Srbije jesu i povećanje broja dece koja su dobila uslugu ličnog pratioca 2023. godine, u odnosu na 2021. godinu, za 32% (Grad Beograd i Grad Kragujevac).

Drugi efekti na koje je ukazao, a koji su nastali postupanjem subjekata revizije po datim preporukama su: donošenje jednog zakona, izmena i dopuna odredbi tri zakona, donošenje dve strategije, pet akcionih planova, osam uredbi i 40 pravilnika.

DRI je u 2023. godini podnela 144 prijave protiv 417 odgovornih lica i to: 88 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 42 prijave za privredni prestup i 14 krivičnih prijava. Takođe, podneto je 119 informacija tužilaštvima, pravobranilaštvima i drugim nadležnim organima.