Slovenci slabo piju vina iz bivše Jugoslavije, a srpska ni ne poznaju

Zvanično najbolji somelijer Slovenije za 2018. i 2019. godinu, Martin Gruzovin, već 15 godina radi u vinariji Guerila iz Vipave, jednoj od najuspešnijih slovenačkih biodinamičnih vinarija, gde ima ulogu direktora prodaje, a čija će vina i publika u Srbiji imati prilike da proba na predstojećem Grand Tastingu 8. februara 2025. godine u Beogradu.

Odrastao u porodici gde se vino radi generacijama, Martin je posebno naklonjen organskoj proizvodnji koja je u Sloveniji veoma prisutna.

- Napravimo oko 55 miliona litara, s tim da su se površine vinograda u poslednjih desetak godina smanjile čak za trećinu. Nekada je bilo oko 20.000 hektara pod lozom, danas tek oko 14.000 hektara. Generalno, posedi se ukrupnjuju. Ne tako davno imali smo više od 7.000 malih proizvođača, dok je danas većina njih nestala sa scene - govori Gruzovin o proizvodnji vina u Sloveniji.

Kada je reč o potrošnji, pije se nešto manje od 50 litara godišnje po glavi stanovnika. Navodi da mladi sve više piju koktele, te da im vino ne deluje dovoljno moderno.

- Osim toga, nemamo nacionalnu strategiju koja bi se bavila unapređenjem vinske scene, zakonodavstvo u ovoj oblasti je zastarelo, sistem poreza nije dobar, mnogo vina završava u tokovima crnog tržišta. A sve skupa to vrši pritisak na cenu vina, što nije dobro - kaže Gruzovin.

Cene vina vrednih pažnje kreću se od 12 do 15 EUR, pa naviše. Najskuplje je Carolina Rdeča Select Jakončič koja dostiže cenu od oko 200 EUR.

Sorte koje su popularne među slovenačkim vinarima su laški rizling (grašec), rebula, malvazija, refošk, frankinja (frankovka).

Najbolju reputaciju imaju vina iz Goriških Brda, to je već prepoznatljiv brend i izvan Slovenije.

Kada je reč o bivšoj Jugoslaviji, vina nisu dovoljno poznata a i cena im je često kada dođe do police veća nego slovenačko vino u toj klasi.

- Troši se tu i tamo istarska malvazija, manje količine premijum vina kao što su ona iz Chateau Kamnik iz Makedonije, ima po marketima nešto Stobi, Tikveš, Plantaže. Kada je reč o Srbiji, ne postoji ništa vredno pomena u količinama. Generalno, u Sloveniji se ne zna o srpskim vinima - navodi Martin Gruzovin, koji dodaje da i sam ne zna mnogo o srpskim vinima, ali da je čuo da su odlična.

Na pitanje šta bi kao somelijer preporučio od slovenačkih vina nekom ko dođe u restoran, kaže:

- Za početak bi to bilo verovatno neko penušavo vino od Bjane, recimo Cuvée Prestige ili Blanc de Blancs. Može i neko s istoka, tamo ih ima dosta, poput onih iz Domaine Slapšak. Posle bi usledilo neko laganije belo, sveže. Ako smo ovde u Vipavi onda bih išao na domaće sorte, možda Pinela Guerila ili Zelen, ako bi bili na istoku zemlje onda neki lagani šipon. Od strukturnijih belih u Vipavi bi to moglo da bude neko od Batiča ili naša Retro Guerila, u Goriškim Brdima rebula Fojana ili kupaža Triton Lex vinarije Edi Simčič. Uz meso bi išli neko strukturnije crveno, a njih ima barem 25 vrhunskih koja su na svetskom nivou.