Suše ubrzale žetvu kukuruza, ali će rod biti manji – Ratari traže dodatne subvencije

Toplotni talasi i nedostatak padavina "obrali" su deo kukuruza i pre nego što su kombajni ušli u njive, mnogo ranije u sezoni nego što pamte i najstariji poljoprivrednici. Najmanje prinose imaće proizvođači na severu Bačke i Banata, gde kiše gotovo nije bilo u prethodnim mesecima, pokazuju podaci. U drugim delovima zemlje biljke su imale malo bolje uslove za razvoj, pa se na nivou Srbije očekuje da rod bude između 16 i 20% niži nego lane. To znači, kažu stručnjaci, da ćemo kukuruza imati ne samo za domaće potrebe, nego i za izvoz.

Iako je u poljoprivredi više od tri i po decenije, Dragan Cvetkov iz Zrenjanina kaže da nikada do sada ni suncokret nije počinjao da se skida sa njive pre Velike gospojine, a ove godine će i kukuruz biti požnjeven do tog datuma, 28. avgusta.

- Samo što smo završili žetvu suncokreta, već smo krenuli u žetvu kukuruza, a imam drugare koji su i kukuruz završili. Stanje u ataru je katastrofalno. Sve je izgorelo, prinosi su ispod višegodišnjeg proseka i kreću se između dve i 3,5 tone po jutru - objašnjava Cvetkov.

Ukazuje da naizgled kukuruznjaci izgledaju kao da su puni klipova.

- Ima ih, ali kada klip polomite na pola, vidite da je zrno svega pet milimetara - kaže sagovornik.

I drugi poljoprivrednici iz Srednjebanatskog okruga kažu da je žetva kukuruza ove godine poranila.

- Imam osam lanaca kukuruza i mogao bih odmah da ga skidam. Radio sam analizu zrna i vlaga je ispod 15%. To je već za žetvu. Otkako radim zemlju ovako nešto nije bilo, da je mesec dana sve poranilo i da suncokret i kukuruz žanjemo u isto vreme - navodi Euđen Petri, poljoprivrednik iz Jankov Mosta.

Ističe da se u protekle dve nedelje sve osušilo, zbog visokih temperatura i toplog talasa. Ni prošla godina, kaže, za ratare nije bila dobra, ali će ove godine biti zadovoljan ako ostvari prinose koje je imao lane.

- Klipovi su u redu, ali zrno nije kakvo bi trebalo da bude. Ako bude 40 metara po lancu, biće super, a sve što je manje od 50 metara po lancu je gubitak. Moram da kažem i da je u mom kraju stanje još i dobro, jer smo imali dve ili tri kiše više nego ostatak atara", naglašava sagovornik.

Proizvođači iz Banata podsećaju da je ovo treća godina u kojoj se suočavaju sa sušom i smanjenim prinosima zbog čega strahuju kako da nastave da se bave proizvodnjom hrane. Poljoprivrednik Dragan Cvetkov navodi primere dobre prakse.

- Ove godine ćemo teško uspeti da budemo na nuli. Cena poljoprivrednih proizvoda ne zavisi od nas i od tržišta. Čak ni jače države od nas nemaju uticaj na globalnu cenu, ali pomažu svoje poljoprivrednike. Evo, recimo, Rumunija pored redovnih daje i dodatnih 280 EUR po hektaru i tako subvencioniše ratare zbog suše. Mađarska daje dodatnih 200 EUR, kako bi proizvođači preživeli - kaže Cvetkov.

Ukazuje da poljoprivrednici trenutno idu iz gubitka u gubitak. Euđen Petri smatra da ima sreće, jer radi svoju zemlju, pa nema troškove zakupa.

- Takođe, sav repromaterijal kupujem za keš i ne zadužujem se kod dobavljača, što je bitno. Nemam dugove i kredite, ali videćemo šta će biti u narednom periodu - objašnjava svoju situaciju Petri.

Stručnjaci kažu da je najgore prošao kukuruz koji je posejan na peskovitom zemljištu, pa je već krajem jula bio u potpunosti žut.

- Ova godina je specifična po tome što su kukuruzi na peskovitom zemljištu negde uništeni u potpunosti. U proteklih 15 godina prvi put se desilo da smo imali dve zime bez padavina i snega, što je uticalo na to da se i vlaga u površinskom sloju zemljšta slabije zadrži - objašnjava direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović.

Već nekoliko godina, podseća, Srbija nema ravnomerno raspoređene padavine na čitavoj teritoriji.

- Sever Bačke i Banata skoro da su u potpunosti bez padavina tokom čitave godine, pa se u tom delu zemlje mogu očekivati najniži prinosi kukuruza - navodi sagovornica.

Prosek na nivou čitave zemlje ukazuje da će u najgorem scenariju prosečan prinos biti oko 5,5 tona po hektaru, što znači 20% manji rod nego prošle godine. U najboljem slučaju, smatra Savovićeva, biće 16% niži nego prethodne sezone, što bi značilo da će prinos biti do šest tona po hektaru.

- Sa prinosima od 5,5 tona po hektaru i prenesenim zalihama koje će sigurno preći 400.000 tona, mi ćemo sa potpuno pokrivenim domaćim potrebama imati viškove od najmanje 1,7 miliona tona kukuruza za izvoz - kaže direktorka Udruženja "Žita Srbije".

U svetskoj proizvodnji kukuruza Srbija učestvuje sa svega 0,4%. Cena ove žitarice na domaćem tržištu prati svetske trendove.

- U ovom trenutku je kod nas možda i bolje, jer ako ništa drugo, cena kukuruza dve sedmice stagnira, dok je u svetu u protekle tri ili četiri nedelje u padu. Veliki investicioni i finansijski fondovi, govorim o američkim berzama, bili su vlasnici rekordnih količina ugovora za kukuruz koje su agresivno prodavali prethodnih mesec dana. To je osnovni razlog zašto su cene išle dole - objašnjava Savovićeva.

I pored nepovoljnih vremenskih prilika ova godina bi, prema proceni stručnjaka, trebalo da bude bolja za kukuruz nego 2017. i 2022. Srbija je pre dve godine i pre sedam godina, takođe, bila pogođena sušom. Prosečni prinosi bili su na nivou od 4,2 i 4,9 tona po hektaru.

Takođe, očekuje se i bolji kvalitet zrna nego što je bio prethodne dve godine.