Alarmantno upozorenje stručnjaka: Jučerašnji haos pokazao da je svet na ivici ekonomskog i društvenog kolapsa

Avioni su prizemljeni, vozovi stali, televizijske stanice su prestale da emituju program, problemi su i u platnom prometu, korisnici nisu mogli da pristupe nizu usluga, od bankarskih do zdravstvenih. Bezbroj drugih usluga je poremećeno širom sveta.

Bezbednosno ažuriranje softvera od petka izazvalo je, upravo suprotno od zamišljenog, potpuni haos u računarskim sistemima širom sveta. Do kvara je došlo zbog ažuriranja proizvoda od strane globalne kompanije za sajber bezbednost CrowdStrike, zbog čega je Microsoftov operativni sistem Windows pao širom sveta.

Ostaje da se vidi koliko će dugo trajati prekid koji je pogodio globalne računarske sisteme. Uz malo sreće, popravka će biti brza, a šteta relativno mala, ali kako god bilo, jedno je sada sasvim sigurno i jasno – od ukidanja gotovine do oslanjanja na blagovremeno snabdevanje i nabavku sirovina i minimalne zalihe (just-in-time – koncept bliske saradnje sa dobavljačima kako bi sirovine stigle kada je proizvodnja planirana, a ne ranije, pri čemu je cilj imati minimalnu količinu zaliha pri ruci da bi se zadovoljila potražnja, odnosno strategija smanjenja troškovi u proizvodnji, gde se budžetom postiže kraće vreme skladištenja delova, sirovina ili jednostavno izbegavanje skladištenja i što pre stavljanje u proces proizvodnje), čovečanstvo je strahovito postalo zavisno od malog broja kompjuterskih sistema zasnovana na tehnologiji oblaka.

Jedan neuspeh do totalnog kolapsa

U petak je svet bio u haosu. Čini se da je sve počelo u Australiji, ali se ubrzo proširilo na Sjedinjene Države, gde su Junajted, Delta i American Airlines prizemljili avione. Do sredine jutra prekid se proširio na Evropu, a čak je i televizijska mreža Skaj njuz prestala da emituje.

Ironično, prvi izveštaji su ukazivali da je problem izazvan ažuriranjem sistema od strane specijaliste za bezbednosni softver CrowdStrike. Stručnjaci za IT i bezbednost će sada provesti nedelje procenjujući šta je pošlo po zlu i pokušavajući da shvate kako se njihovi sistemi mogu poboljšati kako bi sprečili da se nešto slično ponovi.

Ali ako pogledate širu sliku, navodi autor, mora da postoji neka šira tačka u ovom slučaju. Ovaj kolaps globalnog sistema otkriva da je čovečanstvo svaki dan jedan katastrofalan neuspeh udaljen od totalnog ekonomskog kolapsa. Pravi problem je što više nemamo dovoljno prilagodljivosti i opcija za akciju da se nosimo sa kvarovima računarskog sistema.

Mnogi ljudi više ne mogu da se vrate na plaćanje gotovinom ako čitači beskontaktnih kartica ne rade, iz jednostavnog razloga što ne nose novčanice i novčiće, bankomati sa kojih mogu da podignu gotovinu ne rade ako računari ne rade. rade, a prodavnice i stanice nemaju kase u koje bi skupljali naš novac.

Kontrolori letenja ne mogu da pređu na iscrtavanje ruta na mapama jer su te veštine bukvalno atrofirale, a avionima ionako većinu vremena upravljaju kompjuteri. Fabrike nemaju rezervne delove jer su prešle na pravovremeno snabdevanje i minimalne zalihe, a supermarketi nemaju skladišta sa zalihama za nedelju-dve, jer su odavno shvatili da je isplativije održavaju svoje poslovanje što je moguće odgovornijim na potražnju kupaca.

Primeri se nastavljaju i nastavljaju. Skoro svaka vrsta proizvoda i usluga postala je zavisna od softvera koji radi negde u oblaku, a nimalo ne pomaže to što je sam "oblak" neverovatno koncentrisan u nekoliko ruku – samo tri kompanije drže dve trećine tržišta za provajdere infrastrukture oblaka - Amazon ima 31, Microsoft 25 i Google 11 procenata tržišnog udela. (Kineski gigant Alibaba je na četvrtom mestu, sa samo četiri odsto globalnog tržišta, ali kad bolje razmislimo, verovatno ni mi ne želimo da se u potpunosti oslanjamo na tu kompaniju, primećuje autor).

Ako sistem jednog od velike trojke propadne, to će uticati na sve.

Iako to može izgledati lako, ali kompanija se ne može kriviti za ništa od ovoga, kaže Lin. Kada pređu na minimalni inventar ili se oslobode kasa, oni jednostavno maksimiziraju profit za svoje akcionare i zapravo samo rade svoj posao i može se očekivati da preuzmu odgovornost za održavanje čitavog sistema stabilnim, a ne postoji način da se nagrade za to, tvrdi autor.

Vlade su te, tvrdi on, koje treba da reše kritičnu zavisnost ljudi od šačice osetljivih kompjuterskih sistema. Umesto toga, oni pogoršavaju situaciju - posebno opsesija sa nultom emisijom gasova staklene bašte, što nas čini ranjivijim nego ikad, smatra Lin. Električna vozila su prepuna softvera do te mere da nije jasno da li bi uopšte radila da svi centralni sistemi u oblaku ne rade. Nasuprot tome, stari dizel kombi bi radio sve dok ima goriva u rezervoaru, tako da još ima posla da se zabrani prodaja novih dizel vozila 2035. godine.

Isto tako, ističe autor, navodeći primer Velike Britanije, uskoro će se Britanci za grejanje i transport u potpunosti oslanjati na National Grid (britanska multinacionalna kompanija za snabdevanje električnom energijom i gasom sa sedištem u Londonu), kao i za snabdevanje električnom energijom, ali je sve to opet podložno kompjuterskim greškama, za razliku od starinskog kotla na lož ulje koji bi nastavio da radi šta god da se dešavalo u svetu.

Lin postavlja pitanje da li će vetroturbine i solarne farme i dalje raditi ako dođe do kvara sistema u pozadini i navodi da čak ni nova serija digitalnih telefona neće raditi kada nestanu internet ili struja, za razliku od starih sistema bakarnih žica.

Kada se sve sabere i uradi, jedno je jasno – potrebno je razraditi načine kako bi ekonomija i osnovno održavanje zdravlja, zakona i reda, kao i transportni sistemi bili otporniji na kvarove računarskog sistema. Umesto toga, na desetine različitih načina, to ga čini sve manje otpornim, upozorava kolumnista.

Opet govoreći pre svega o Velikoj Britaniji, autor navodi da umesto trošenja ogromnih suma novca na zelene projekte i povezanu industrijsku strategiju skupih projekata, novac treba potrošiti na pripremu zemlje za masovni globalni kompjuterski kvar i obezbeđivanje up sistemi su spremni kada i budu, a nakon kolapsa u petak, potreba za tim je jasnija nego ikad, zaključuje Metju Lin.

CrowdStrike

microsoft

Windows

bezbednosno ažuriranje softvera

prekid globalnih računarskih sistema

sekuronomija

prizemljavanje aviona