Mladost, znanje i dobra energija na jednom mestu - Srpski Siti klub u Londonu

Varljivo londonsko vreme po šablonu kiša - sunce, i tako više puta u krug, ozbiljno ometa moje nastojanje da na vreme stignem na druženje na koje sam pozvana. U gužvi kišobrana na Čering krosu, pitam se da nisam pogrešila, da li je sastanak zaista na ovom brodu u blizini Vestminstera, odakle već dopiru lagani zvuci evergrina. Mora da je greška, mislim, jer moja prethodna iskustva kažu da se Srbi u svetu uglavnom druže uz turbo folk i roštilj… Silazim na brod i u masi mladog, nasmejanog sveta prepoznajem svoje domaćine. Da, na pravom sam mestu, počelo je još jedno druženje članova Srpskog Siti kluba.

Tri talasa emigracije

Prema nekim procenama, u Velikoj Britaniji danas živi oko 70 hiljada naših građana, koji su ovde stizali u tri talasa. Prvi je politička emigracija koja je došla posle Drugog svetskog rata, krajem šezdesetih godina prošlog veka stigao je drugi talas radnika, koji je zemlju napustio iz ekonomskih razloga. Od devedesetih do danas ovde pristižu mladi, obrazovani i stručno isprofilisani kadrovi, od kojih većina, uz manji ili veći napor nalazi dobro zaposlenje i gradi kvalitetniji život nego što bi to bilo moguće u Srbiji. Oni su specifični, od prethodnika se razlikuju po tome što svi besprekorno govore engleski jezik i što se u Velikoj Britaniji osećaju ravnopravno i spremni su da sudeluju u svim sferama društvenog i privrednog života. Ova nova dijaspora, iako nije nostalgična kao ona stara, kao i ona želi i uspeva da neguje bliske veze sa Srbijom.

Srpski Siti klub

Krajem devedesetih godina nekoliko naših entuzijasta zaposlenih u londonskim finansijskim institucijama osnovalo je Srpski Siti klub – saznajemo od Nataše Kočiš. Njihova ideja bila je da ožive neformalni klub koji bi okupio mlade srpske profesionalce koji žive i rade u Velikoj Britaniji kako bi razmenjivali informacije u vezi sa profesionalnim, poslovnim i društvenim saznanjima.

U periodu od 2004. godine broj članova je sa stotinak porastao na preko hiljadu, koliko trenutno broji. Oni rade u raznim delatnostima kao naučnici, bankari, doktori, advokati, dizajneri i profesori. Poslednjih godina pridružuju im se i naši studenti koji se školuju na britanskim univerzitetima, a ovde iz prve ruke mogu da dobiju informacije o pozicijama i industrijama u koje žele da uđu nakon završetka studija. Članovi kluba su u dobu između 25 i 45 godina, 95 odsto njih ima visoko obrazovanje, mnogi različite specijalizacije i doktorate. Većina osim maternjeg govori još dva strana jezika, a dobar broj poseduje duple pasoše, odnosno državljanstva. Zamislite tu koncentraciju mladosti, znanja i dobre energije na jednom mestu. Boljih ambasadora od njih trenutno nemamo u svetu.

Veze sa Srbijom

Naši mladi eksperti, zahvaljujući dobrim školama, iskustvu sticanom širom sveta i vrednom radu, već su visoko pozicionirani u različitim institucijama, bankama i univerzitetima u Londonu i drugim gradovima u Britaniji. Naravno da bi želeli da pomognu i razvoju Srbije. Vreme je da naši stručnjaci iz sveta budu više uključeni u privredni razvoj Srbije – iznosi svoj stav Miloš Stefanović. Pošto dobro poznaje prilike u regionu i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, smatra da nije kasno da Srbija uhvati korak i nađe svoj deo tržišta. To će uspeti ako odredi šta je to što može da proizvede i zatim proda svetu. Kičma srpske privrede, po Stefanovićevom mišljenju, moraju da budu mala i srednja preduzeća, koja će kreirati nova radna mesta, a vodiće ih stručni ljudi. U Srbiji trenutno najviše nedostaje srednji menadžment – smatra Ivan Miletić i navodi da kompanije to rešavaju dovođenjem stranaca koji su jako dobro plaćeni, veoma su stručni, ali često ne razumeju dovoljno dobro lokalni ambijent i prilike. Zapošljavanje naših stručnjaka, školovanih u svetu, sa iskustvom iz prestižnih kompanija i dobrim poznavanjem kako profesionalnih standarda
Zapada, tako i našeg mentaliteta, odlično je rešenje, zaključuje Miletić.

Blizu dve trećine članova Siti kluba izrazilo je želju da se vrati u Srbiju, upoznaje nas Jelena Kžanicki. Neko želi da dođe za stalno, drugi su spremni da rade p projektu, na ugovor, ili da održe predavanje iz svoje oblasti na fakultetu... U svakom slučaju, to je intelektualni potencijal koji bi trebalo da ovde bude dobrodošao. Uostalom, svetsko tržište rada danas je veoma široko i fleksibilno, profesionalci se ne vezuju za zemlje i gradove, već za dobre poslove. London je svetsko stecište stručnjaka odakle se odlazi u ceo svet, krenuće se i u Srbiju kada ovde bude bilo dobrih poslova, smatra Jelena.

Kako napisati CV

Glavne aktivnosti Srpskog Siti kluba usmerene su na uspostavljanje komunikacije poslodavaca sa stručnjacima koji traže zaposlenje, odvijaju se i u Londonu i Beogradu i podržane su od strane Ministarstva za dijasporu. Klub je sve prisutniji u britanskoj javnosti, oglašava se raznim povodima, a glavno lobiranje koje je stiglo i do parlamenta, dogodilo se povodom zahteva da Britanija građanima Srbije ukine vize. U Srbiji takođe puno posla, pre svega u vezi sa nostrifikacijom stranih diploma i prevazilaženjem predrasuda da stručnjaci koji dođu sa strane nekome oduzimaju radno mesto.Boljitak se, ipak, već oseća, kaže nam Slavjana Ulf, koja je zadužena za stvaranje poslovne mreže i posredovanje u zapošljavanju. Pohvalila nam se da se u toku poslednje tri godine zahvaljujući njihovom posredovanju u Srbiji zaposlilo 17 naših stručnjaka koji su došli iz Velike Britanije. Jedan od njih je Bojan Marković koji je iz Nacionalne banke Engleske došao na mesto viceguvernera Narodne banke Srbije.

Takvih transfera biće sve više, veruje Slavjana i objašnjava koliko je važno da CV bude dobro napisan. Kao nacija imamo problem sa tim, nije nam svojstveno da na tržištu rada nudimo sebe i sami istaknemo svoje kvalitete. Ali, ove nove generacije to menjaju i umeju da se preporuče poslodavcima, saznajemo.

Sledeći susret sa poslodavcima u Srbiji Srpski Siti klub organizuje krajem oktobra u Beogradu. Do tada, obe strane imaju vremena da pripreme svoje CV-je odnosno dobre poslovne ponude. Kakav će biti rezultat, saznaćemo za mesec dana.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )