Da li je Kairo spreman za srpsko voće?

Tržnica u centru Kaira, a na njoj ponuda – malina iz Arilja, borovnica iz Šapca, šljiva iz Osečine ili jabuka iz Topole. Slika koja bi za Egipćane uskoro mogla da postane stvarnost.

Naime, predsednici Srbije i Egipta potpisali su Sporazum o slobodnoj trgovini, a poseban akcenat je stavljen na izvoz poljoprivrednih proizvoda iz naše zemlje. Ukinute su carine na jabuku od 40 odsto, na suvu šljivu od 30 odsto i na bobičasto voće od 20 odsto. Kakve će koristi novo tržište doneti našim voćarima, da li će i koliko ovaj sporazum uticati na otkupne cene kod nas te da li će doneti ekspanziju voćarstva u Srbiji.

Voćarska produkcija u Srbiji predstavlja jednu od retkih svetlih tački srpskog agrara. Dok je u gotovo svim drugim sektorima zabeležen pad u proizvodnji u poslednjoj deceniji, voćari, oslonjeni na iskustva iz inostranstva započeli su svojevrsnu renesansu proizvodnje. Ulagalo se u protivgradne sisteme, u sisteme za navodnjavanje, u nove sorte, a to je dovelo i strane kupce u Srbiju.

– Imamo, recimo, voćnjake u Srbiji na 193.000 hektara i mi smo, recimo, od izvoza jabuka dobijali, nećemo zaraditi nego ćemo, prihod imali od 125 miliona dolara. I stižemo da proizvodimo 510.000 tona jabuka godišnje kod nas, a da trošimo negde oko 220.000, kaže Branislav Gulan, agroanalitičar.

– Otkupna cena šljive prošle godine između 15 i 25 dinara, jabuke između 30 i 60 u zavisnosti od sorte, maline ove godine 250 dinara. Cifre nisu iste ali zajedničko svakoj proizvodnji je jedno, voćar nezadovoljan cenom.

– Generalno, što se tiče malinarstva, iskreno se nadam da će i na to uticati, da će otkupna cena biti mnogo veća nego što jeste. Ove godine smo u jako velikom problemu, generalno gledano sve je poskupelo, a cena otkupa maline je niska, mnogo niža, generalno gledano na prethodne godine. U pregovorima sa hladnjačarima smo već par meseci. Teško je danas i pronaći zadovoljnog voćara, kaže Miloš Radovanović, malinar iz Arilja.

– Teško je danas i pronaći zadovoljnog voćara, proizvodnja je iz godine u godinu skuplja, priroda uvek umeša prste na štetu proizvođača a cene gotovo na istom nivou. Srbija je otvorila nova svetska tržišta, ali ne treba očekivati momentalni rast cena, dodao je on.

– Međutim, ono što je činjenica, dakle, kupovna moć u Egiptu nije toliko visoka kao što je, na primer, u Srbiji. Pogledajte, recimo, malinu, gde smo prepoznati na evropskom tržištu kao jedan od najvećih proizvođača i izvoznika. Dakle, mi imamo sve teži pristup tom tržištu Evropske unije, zato što se pojavila malina, na primer, iz Ukrajine, iz Poljske i tako dalje. I onda vi te viškove maline koje mogu jednokratno se pojaviti, morate negde plasirati, kaže Goran Stanić iz Privredne Komore Srbije.

– Mnogo rada je ispred naših voćara kako bi iskoristili mogućnosti ovih sporazuma, zaključuju stručnjaci. Potrebno je raditi na modernizaciji zasada maline i šljive pre svega, i sprečiti današnji trend, gde su se prosečni prinosi maline i šljive po hektaru u poslednjih deset godina umanjili tri puta.