U 2023. godini Srbija imala rast izvoza i pad uvoza, suficit sa zemljama CEFTA

U 2023. godini spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je 65,5 mlrd EUR i bila je za 1,7% manja nego godinu ranije, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Izvoz robe u evrima prošle godine porastao je za 3,7% , dok je s druge strane uvoz smanjen za 5,5%. Kao rezultat, deficit robne razmene iznosio je 8,2 mlrd EUR što je 27,9% manje nego u 202. godini. Posledično, pokrivenost uvoza izvozom od 77,7% bila je veća od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,6%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (33,5%), a sledi Beogradski region (24,2%), region Šumadije i Zapadne Srbije (20,7%), Region Južne i Istočne Srbije (19,4%), a oko 2,3% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,3%), a zatim region Vojvodine (33,1%), Šumadija i Zapadna Srbija (13,3%), Južna i Istočna Srbija (8,3%), a oko dva odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za region Kosovo i Metohija.

- Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije - objašnjava RZS.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,7% ukupne razmene. Iza EU, drugi po važnosti blok je CEFTA sa kojom imao suficit u robnoj razmeni od 2,7 mlrd EUR.

Pojedinačno, najviše smo izvezli robe u Nemačku, za 4,3 mlrd EUR, a takođe smo najviše i uvezli robe iz ove zemlje-4,8 mlrd EUR. Prema izvozu, druga po važnosti zemlja bila je BiH sa 1,97 mlrd EUR izvoza, zatim Italija 1,8 milijardi, Mađarska 1,56 i Rumunija sa 1,4 mlrd EUR.

Na uvoznoj strani, iza Nemačke našla se Kina sa 4,5 mlrd EUR, zatim Italija sa 2,7 mlrd EUR, Turska sa 1,7 milijardi i Rusija sa 1,6 mlrd EUR.

I u uvozu i u izvozu prošle godine dominirao je odsek Električne mašine i aparati. Izvezli smo ih za 3,6 milijardi, a uvezli za 2,5 mlrd EUR.

U izvozu, slede pogonske mašine i uređaji sa 1,7 milijardi i metalne rude sa 1,6 mlrd EUR. Izvezli smo i 1,3 mlrd EUR električne energije i 1,2 mlrd EUR indutrijskih mašina za opštu upotrebu.

Na uvoznoj strani, na drugom mestu su nafta i nafni derivati kojih smo uvezli za 2,4 mlrd EUR prošle godine. Drumskih vozila smo uvezli za 1,7 milijardi, a ondustrijskih mašina i farmaceutskih proizvoda za po 1,5 mlrd EUR.