Kompanije u Srbiji sve češće angažuju poslovne psihologe - Mlađi zaposleni traže da se firme brinu o njihovom mentalnom zdravlju

Rezultati nedavno sprovedenog regionalnog istraživanja "Iskustvo zaposlenih" nad uzorkom od 2.000 zaposlenih iz Srbije, Hrvatske i Slovenije pokazalo je da je mentalno zdravlje značajan segment na radnom mestu za sve generacije. Gotovo sve generacije u svim zemljama su na pitanje šta misle da bi najviše doprinelo mentalnom zdravlju u radnom okruženju, odgovorile - podrška psihoterapeuta. I sve više kompanija u Srbiji prepoznaje važnost pružanja psihološke podrške zaposlenima. Igor Mirčev, Executive Talent Acquisition Consultant u kompaniji Manpower Serbia, objašnjava da oko 17% velikih kompanija u Srbiji ima zaposlenog psihologa kao stalnog člana tima, dok do 7% kompanija srednje veličine (50-250 zaposlenih) ima internog psihologa. On dodaje da se sve veći broj firmi odlučuje za angažovanje eksternih psihologa.

- Procena je da do 30% velikih sistema i do 20% kompanija srednje veličine koristi eksterne usluge psihologa kako bi pružili podršku zaposlenima. Praksa pružanja psihološke podrške je češća u većim kompanijama i multinacionalnim korporacijama koje su svesne potrebe za mentalnom podrškom i benefita koje ona donosi - kaže naš sagovornik.

Mali i srednji preduzetnici, dodaje, još zaostaju u ovoj oblasti, ali se trend postepeno menja, zavisno od tipa industrije.

- Značajan broj kompanija koristi ad-hoc usluge psihologa, posebno u periodima povećanog stresa ili promena unutar kompanije. Važno je napomenuti da mnoge osiguravajuće kompanije nude pakete koji uključuju pokriće za psihološke usluge i psihoterapiju kao deo šireg zdravstvenog osiguranja - objašnjava.

Mirčev naglašava da je psihološka podrška izuzetno značajna za celokupno funkcionisanje zaposlenih i organizacije, i da je potrebna kako na redovnom nivou, tako i u kriznim situacijama. Redovna psihološka podrška može značajno doprineti prevenciji stresa i burnout-a, povećanju zadovoljstva na poslu i unapređenju radne atmosfere.

Ova podrška, kako navodi, može uključivati redovne sesije, radionice o mentalnom zdravlju i pristup savetnicima.

- U kriznim situacijama, kao što su konflikti na radnom mestu, reorganizacija ili vanredne okolnosti poput pandemije, specifična i intenzivnija podrška je neophodna. Kombinacija redovne podrške i specifičnih intervencija u kriznim situacijama pruža sveobuhvatan okvir za podršku mentalnom zdravlju zaposlenih - kaže Mirčev.

Kontinuirana podrška, omogućava zaposlenima da razviju veštine suočavanja sa stresom i održavaju ravnotežu između poslovnog i privatnog života, što može doprineti smanjenju fluktuacije kadrova i povećanju lojalnosti zaposlenih.

Kompanije koje pružaju redovnu psihološku podršku, prema rečima našeg sagovornika, često beleže niže stope bolovanja i veću produktivnost.

Generacija Z, koja sada ulazi na tržište rada, stavlja veliki naglasak na mentalno zdravlje i dobrobit na radnom mestu. Mirčev ističe da ova generacija traži poslodavce koji prepoznaju važnost psihološke podrške i imaju programe koji podstiču mentalno zdravlje.

- U poslednjih nekoliko godina primetili smo značajan porast broja firmi koje uvode programe mentalnog zdravlja i dobrobiti kako bi privukli i zadržali mlade talente - kaže Mirčev. - Kompanije koje ne prate ove trendove rizikuju da izgube kompetitivnost na tržištu rada jer mladi stručnjaci sve više biraju radna mesta koja im pružaju sveobuhvatnu podršku, uključujući i mentalno zdravlje.

Pandemija COVID-19 imala je značajan uticaj na povećanje svesti o važnosti mentalnog zdravlja. Mirčev objašnjava da su mnoge kompanije prepoznale potrebu za dodatnom podrškom zaposlenima tokom ovih izazovnih vremena.

- Povećana anksioznost, stres zbog nesigurnosti posla i rad na daljinu samo su neki od faktora koji su uticali na odluku firmi da angažuju psihologe. Mnoge firme su uvele redovne sesije sa psiholozima, webinare i radionice kako bi pomogle zaposlenima da se nose sa stresom i prilagode novim uslovima rada - kaže Mirčev.

Kompanije iz sektora IT-a i finansija, koje su doživele značajne promene u načinu rada, bile su među prvima koje su uvele ovakve programe.

- Pandemija je takođe pokazala da su kompanije koje su imale uspostavljene programe podrške bile otpornije i brže su se prilagodile novonastalim okolnostima, što je dodatno naglasilo važnost održavanja kontinuirane psihološke podrške - objašnjava naš sagovornik.

I ove godine, jedan od smerova za koji je bilo najviše zainteresovanih za upis na fakultete bila je upravo psihologija. Rastuća svest o važnosti mentalnog zdravlja otvara nove mogućnosti za buduće psihologe. Mirčev naglašava da sve više kompanija prepoznaje vrednost koju psiholozi mogu doneti u poslovnom okruženju.

- Budući psiholozi mogu očekivati više prilika za zapošljavanje u kompanijama, bilo da se radi o radu u ljudskim resursima, pružanju direktne podrške zaposlenima ili radu na razvoju programa za unapređenje radne atmosfere - kaže Mirčev. - Ovaj trend će verovatno rasti, s obzirom na to da sve više organizacija uvodi programe mentalnog zdravlja kao deo svojih strategija za upravljanje ljudskim resursima - navodi.

Dodatno, psiholozi će biti potrebni za razvijanje strategija za prevenciju stresa, poboljšanje komunikacije i timske dinamike, kao i za pružanje podrške u periodima promene i krize.

- Nove tehnologije, kao što su aplikacije za mentalno zdravlje i online platforme za savetovanje, takođe otvaraju dodatne mogućnosti za rad psihologa u kompanijama, omogućavajući im da dopru do šireg spektra zaposlenih i pružaju podršku na inovativne načine - kaže.

Uloga psihologa u poslovnom okruženju postajaće sve važnija kako kompanije budu sve više prepoznavale značaj mentalnog zdravlja za produktivnost i zadovoljstvo zaposlenih.

- Poslovni psiholozi biće ključni u razvoju strategija za upravljanje stresom, povećanje angažovanosti zaposlenih i stvaranje podržavajuće radne sredine. Očekujemo da će se uloga psihologa u kompanijama širiti i da će oni postati integralni deo timova za ljudske resurse i menadžment u mnogim kompanijama. Takođe, poslovni psiholozi će imati priliku da doprinesu razvoju organizacione kulture, unapređenju liderstva i razvoju zaposlenih kroz specijalizovane programe obuke i mentorstva. Uloga poslovnih psihologa će se proširiti i na područja kao što su organizacioni razvoj, poboljšanje radne efikasnosti i implementacija promene, što će ih učiniti ključnim faktorom u transformaciji radnih mesta u okruženja koja podržavaju celokupno zdravlje i dobrobit zaposlenih - zaključuje naš sagovornik.