Rojters: Šta za ekonomiju Francuske znači izborni šok

Francuski birači napravili su veliki preokret: umesto očekivanog trijumfa krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) u drugom krugu nacionalnih izbora u nedelju, levičarski Novi narodni front (NFP) bi trebalo da bude najveća grupacija u domaćem parlamentu. Agencija Rojters u rubrici "Breakingviews" danas piše da investitori u francusku imovinu neće imati mnogo vremena da slave to što je uklonjen scenario da bi u parlamentu mogao da dominira RN, koji ih je zabrinjavao. Ali neizvesnost nije nestala, a predsednik Emanuel Makron je u dilemi kako će dalje.

On može izabrati da imenuje premijera iz koalicije NFP ekstremne levice, Zelenih i socijalista. Ipak, to bi bila manjinska vlada koja bi bila daleko od 289 mesta potrebnih za kontrolu parlamentarne većine. Makron bi mogao da računa da će se duboke podele u toj koaliciji samo pojačati posle preuzimanja vlasti.

Prvi odgovor lidera krajnje levice Žan-Lika Melanšona na rezultat izbora je bio da zahteva primenu, već ovog leta, nekih od ključnih planova platforme NFP. To uključuje, između ostalog, kontrolu cena energije i osnovnih artikala, kao i povećanje minimalne plate za 14 odsto. Ostalo bi se primenilo u kasnijoj fazi.

Više razloga za zabrinutost imaće investitori u obveznice, koji su premiju koju traže za francuske 10-godišnje državne obveznice podigli u odnosu na nemačke, na 65 baznih poena.

Makron je u nedelju uveče rekao da će sačekati pre nego što donese odluku. To će mu omogućiti da proceni stvarnu snagu parlamentarnih grupa i iskoristi podele na levici da pokuša da izgradi veliku centrističku koaliciju, koja mu je izmicala otkako je njegova stranka izgubila većinu u parlamentu pre dve godine.

Ali on bi morao da okupi sve mejnstrim konzervativce, koji su na dalekom četvrtom mestu posle izbora u nedelju i da okupi otprilike polovinu levičarskih poslanika kako bi tom eventualnom centrističkom savezu dao makar prolaznu šansu da vlada. To izgleda malo verovatno.

Drugim rečima, haos će preovladati, čak i drugačije vrste od one koja bi bila rezultat krajnje desničarske većine.

Ozbiljna provera realnosti uslediće na jesen kada nova vlada treba da predstavi budžet za 2025. godinu. Moraće da se nosi s fiskalnim deficitom od pet odsto BDP i dugom od 112 odsto BDP, kao i sa nužnošću da se to smanji u okviru procedure EU za prekomerni deficit, a sve u uslovima sporog rasta privrede Francuske.

Povezani i potrebni viši porezi i manja potrošnja će se zatim pretočiti u prekršena obećanja, ideološke zavrzlame i verovatno novi plan štednje. A ko je šta kome obećavao u predizbornoj kampanji o potrošnji ili oporezeivanju, tada će već biti odavno zastarelo, zaključuje Rojters.