Kamping industrija procvetala u Evropi - Kako da Srbija iskoristi svoje šanse?

Trenutno kamping turizam u velikim evropskim zemljama čini više od 25% ukupnog turističkog prometa, a velike prihode od ove industrije ostvaruju Nemačka, Holandija, Belgija, Francuska, a u regionu Hrvatska i Slovenija.

- Najveći ljubitelji kampovanja su upravo građani zemalja s najvišim standardom, pa se na spavanje pod vedrim nebom najčešće odlučuju Francuzi, Holanđani, Belgijanci, Nemci, Britanci i Italijani, a zbog porasta standarda i Slovenci, Česi i Poljaci. Hrvatska je trenutno druga najbolja kamping destinacija u Evropi. Širom obale i ostrva nalaze se brojni kampovi, od glampinga, većih i luksuznijih kampova, preko porodičnih kampova, pa sve do onih sasvim malih u netaknutoj prirodi. Recimo, na ostrvu Pag, zaljubljenicima u kampovanje uskoro će biti na raspolaganju kamp s pet zvezdica koji će gostima nuditi i kamp-parcele s privatnim bazenima - kaže Vlado Matijašić, generalni direktor i vlasnik kompanije S.M.Consulting, za Bloomberg Adriju.

I Slovenija je sredinom juna otvarila jedan luksuzan kamp. U pitanju je auto-kamp austrijske kompanije Falkensteiner, koja je inače poznata po hotelima. Imaju čak 30 hotela u Austriji, Italiji, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj i Srbiji. Poslednjih godina u ponudu su dodali i tri kampa u Hrvatskoj.

Sa sve većim interesovanjem za kampovanje, logično, ističe Matijašić, usledio je i porast proizvodnje kamp prikolica i kampera.

- Prema nekim procenama, u Evropi ima oko tri miliona kampera, i svake godine registruje se oko 220.000 novih vozila. U Srbiji je taj broj daleko skromniji, godišnje se registruje oko 30 novih kampera. Njihova cena kreće se od 50.000 EUR pa naviše. Nekada su kupci bili uglavnom penzioneri, a nakon korone pridružili su im se u najvećem broju stručnjaci u IT sektoru. Korona je promenila i način kampovanja, kraća su zadržavanja, ljudi tragaju za prirodnim lepotama i istorijskim spomenicima. Kontinentalni kampovi beleže sve veći broj noćenja - objašnjava on.

Prema rečima Vladimira Đumića, predsednika Kamping asocijacije Srbije, potencijala za razvoj domaćeg kamping turizma ima, naročito u povezivanju sa seoskim turizmom. Potencijal je višestruko je veći od prihoda koje on trenutno ostvaruje.

- Kamping turizam će sve više dobijati na masovnosti i popularnosti jer ljudi su pod stresom, umorni od urbanog načina života. Danas je mir na ceni. Mi nemamo more, ali imamo čistu i netaknutu prirodu, planine, reke i jezera. Nadaleko smo poznati po gostoprimstvu, ali to ne znamo da iskoristimo i unovčimo kako treba. Zapadni turisti vole naš pristup, doček i uz rakiju, slatko i kafu. Hrana je boljeg kvaliteta od one u Evropskoj uniji, što potvrđuju svi strani gosti. Spoj seoskog turizma i kamping turizma je atraktivan turistički proizvod koji treba da negujemo i razvijamo, mali kampovi u seoskim domaćinstvima su dragoceni. Takav proizvod u Evropi ne postoji, izuzev nešto malo na jugu Italije i u Francuskoj - naglašava Đumić za Bloomberg Adriju.

Objašnjava da razvijanje kamping turizma u seoskim domaćinstvima, osim dodatnih prihoda za članove porodice, može biti veoma podsticajno za ukupan ekonomski razvoj, jer pruža mogućnosti za ponudu niza drugih usluga, pa time i otvaranje novih radnih mesta.

Mini-kampova u seoskim domaćinstvima u Srbiji trenutno ima 10, idealni su, kako kaže Đumić, kako za parove, tako i za porodice s decom i dobitna su kombinacija za razvoj kamping turizma u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji.

- To su kampovi koji mogu da prime 20 do 40 gostiju maksimalno. Upravo jedan takav kamp nalazi se u voćnjaku kruške viljamovke u Kremni, po kojoj je i dobio ime. Aktivan je već 12 godina. Gosti dođu na jednu noć, a onda kad prespavaju uz nebesku tišinu, a probude se uz cvrkut ptica, i dan počnu domaćom viljamovkom, obično ostanu nekoliko dana. Strancima je posebno zanimljivo da se u poljoprivrednim domaćinstvima upoznaju sa pripremom autentične lokalne hrane, vina, rakija - kaže Đumić i dodaje da su najbolje lokacije za kampovanje kod nas u Zapadnoj Srbiji, niz Dunav ka Bugarskoj i Rumunskoj granici, kao i brojna mesta pored reka i jezera.

Ima Srbija, kako kaže Đumić, i kampove na glasu, i to u Zasavici, na Ibarskoj magistrali kod Barajeva, u Čeneju kod Novog Sada, u okolini Vrnjačke Banje, Mokroj Gori, na Tari. Neki od njih su na svetskom nivou po standardima.

Šansa Srbije, pored kampova u seoskim domaćinstvima, jeste i tranzitni kamping.

- U tranzitnom kampingu mogli bismo da budemo jedna od vodećih zemalja u Evropi, ali ne koristimo mnogo te prednosti. Prostorno su atraktivni krajevi u zapadnoj i istočnoj Srbiji koji vode ka morima, jedan krak prema Grčkoj i Turskoj, a drugi ka Jadranu. Ne treba zaboraviti ni Dunav od Bezdana do Đerdapa i Frušku goru, koje su za turiste interesantne lokacije - kaže Đumić.

Jedan od retkih kampova koji su puni cele godine jeste kamp Enigma blizu Vranja. To je tranzitni kamp na putu za Grčku, u koji svraća veliki broj posetilaca. To su, kako je jednom prilikom rekao vlasnik, pretežno stranci u tranzitu koji putuju prema Grčkoj i Turskoj ili se vraćaju svojim kućama na zapad i sever Evrope.

Broj domaćih turista koji letuju u kamperima i kamp prikolicama daleko je manji nego u Evropskoj uniji, pre svega zbog nižeg standarda. Najzastupljenije je noćenje pod šatorima, koje uglavnom koriste mladi, a česti posetioci kampova su i biciklisti, planinari, bajkeri.

Kada je reč o strancima, najviše posetilaca u Srbiju dolazi iz Slovenije, Nemačke, Belgije, Holandije i Poljske, a većina ima sopstvene prikolice ili kampere.

Ono što i Matijašić i Đumić ističu jeste da su kamperi najplatežniji gosti u vanpansionskoj potrošnji i da u proseku troše oko 70 EUR po osobi dnevno.

Uprkos tome što rizici za otvaranje auto-kampa nisu preveliki, izgleda da se ljudi još uvek ne usuđuju da krenu u ovaj posao.

- Bitno je da naši ljudi shvate da investicija u kamp ne može da se vrati za godinu dana. Tek posle treće godine mi smo prestali da dajemo novac iz džepa i otada, znači posle treće godine, kamp može samo da napreduje. Strukturu troškova čini, pre svega, osnovna infrastruktura - priključci na elektromrežu, vodovod, kanalizaciju (sopstveni izvor vode, bunar - septička jama), troškovi uređenja terena i postavljanje objekata za potrebe kampera. Ukoliko domaćinstvo već ima svu neophodnu infrastrukturu, zatim kuhinju, trpezariju, mesta za roštilj, druženje, troškovi su značajno manji - kaže Branko Pilić, vlasnika kampa Oaza Branko na Belocrkvanskim jezerima.