Kaskamo čitavu deceniju za zemljama EU - I uz visoke stope rasta BDP-a Srbiji treba više od 10 godina da prestigne Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku…

Ministar finansija Siniša Mali najavljuje bruto domaći proizvod (BDP) Srbije od 100 mlrd EUR 2027. godine, ali sa druge strane podaci pokazuju da se BDP po glavi stanovnika u našoj zemlji još uvek nalazi daleko od proseka zemalja Evropske unije (EU).

BDP po glavi stanovnika u Srbiji je za 54% ispod proseka EU, pokazuju nedavno objavljeni podaci Evrostata za 2023. godinu. Pre 10 godina, odnosno 2013. Srbija je bila na 59% proseka EU.

Iako je Srbija u poslednjih deset godina ostvarila boljitak od pet procentnih poena, još uvek je daleko od prosečnog BDP-a po glavi stanovnika u zemljama EU. Ovi podaci potvrđuju da rast BDP-a koji je Srbija ostvarila nije realan pokazatelj ni dokaz boljeg života građana.

Siniša Mali hvalio se ranije kako Srbija nastavlja da raste, dok je jedna Nemačka u recesiji. Međutim, Nemački BDP po glavi stanovnika je prošle godine bio na 16% iznad proseka EU.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milorad Filipović kaže da nije nikakva novina naše zaostajanje za prosekom EU.

- To je činjenica koja važi već decenijama. Nažalost, stope rasta našeg BDP-a poslednjih 10 do 12 godina su takve da se taj zaostatak održava, a ne smanjuje, dakle nema "konvergencije" u nivoima dohotka - objašnjava on.

Filipović dodaje da iako imamo veliks ulaganja države, to se ne odražava značajno na standard građana.

- Uprkos "silnim" investicijama koje se preduzimaju od strane države, a kako je Fiskalni savet utvrdio imamo najviši nivo javnih ulaganja u Evropi, oko ili preko sedam odsto BDP-a, ta ulaganja imaju relativno slabe efekte na porast dohotka, dakle nisu efikasne - smatra naš sagovornik.

On navodi da se tu stvara sumnja da je to odraz prenapumpanih cena radova, zahvaljujući netransparentnim procesima.

- S druge strane, privatne investicije koje su po pravilu najpoželjnije i najkvalitetniji deo svih ulaganja, relativno su vrlo skromne i stagnantne - ukazuje Filipović.

On navodi da postoje brojni problemi sa javnim ulaganjima u Srbiji.

- Namene za koje se vrši investiranje držanih para su one koje imaju vrlo visoka ulagtanja, period izgradnje je veoma dug, a spor je priliv prihoda i u dugom roku, kao što su autoputevi, elektromreže…, plus što su troškovi izgradnje kod nas višestruko veći u poređenju sa istim ili sličnim objektima u EU ili okruženju - napominje Filipović.

On naglašava da su niska ulaganja u onim oblastima koje mogu da promene situaciju.

- Uprkos deklarativnim podrškama, naša ulaganja u ono što može doneti značajnije drugačiju strukturu stvaranja BDP-a, a to su investicije u inovacije i tehnološki razvoj, znanje, obrazovanje, poboljšanje zdravstvenog stanja nacije i slično su niske u poređenju sa zemljama EU, pa čak i susedima kao što su Rumunija, Hrvatska, Slovenija, Mađarska…- kaže on.

Srbija je na taj način, kako dodaje, dobrim delom upala u takozvanu "zamku srednjeg nivoa dohotka".

- I nikako ne pravi kvalitativni skok u poboljšanju strukture stvaranja BDP-a od nisko ili srednje visokog tehnološkog nivoa kao što su građevinarstvo, niskoakumulativne grane industriije, poljoprivreda i agrar, ali ne na vrhunskom nivou efikasnosti i profitabilnosti, ka delatnostima koje su danas u svetu, pa i EU visoko profitabilne, a to su kreativne industrije, mediji, "industrija zabave", IKT usluge, medicinska oprema i softveri, napredna autoindustrija… - objašnjava on.

S druge strane, kako navodi, tu je i raspodela stvorenih vrednosti, odnosno BDP-a.

- Tu je stanje drastično pogoršano, raslojavanje stanovništva je sve veće, stvorene su potpuno nove elite bazirane ne na sposobnostima i znanju, već na poziciji i vezama, krug ekstremno bogatog dela stanovništva je sasvim uzak i strogo kontrolisan, dok je sve veći broj ‘tranzicionih gubitnika’, a srednja klasa odumire i stagnira - smatra Filipović.

Prema njegovom mišljenju, da bi se smanjivalo zaostajanje Srbije za prosekom EU potrebno je da naš BDP beleži stope rasta od najmanje pet do šest odsto u uslovima kada BDP EU raste za dva do 2,5% i to u kontinuitetu od najmanje 10 ili 12 godina.

- Tek tada bi imali osetno smanjivanje razlika u nivoima i mogli bi da postepeno sustižemo neke zemlje EU, kao što su Rumunija, Bugarska, Hrvatska… - poručuje Filipović.

On podseća da smo nešto slično beležili u periodu od 2001. do 2008. godine, kada su stope rasta BDP Srbije bile i do sedam odsto godišnje, a prosečno oko 5,7%.

Sličnog mišljenja je i ekonomista Danilo Šuković koji kaže da je BDP po glavi stanovnika zapravo realan pokazatelj.

- Ne možemo mi upoređivati Kinu i Rumuniju jer Kina ima preko milijardu stanovnika. Dakle po ovom parametru se meri koliko je jedna zemlja bogata ili siromašna - objašnjava on.

Ovi podaci su, prema njegovom mišljenju, pokazatelj koliko Srbija zaostaje za Evropom.

- To je i čvrst dokaz o tome koliko smo siromašna zemlja - ukazuje Šuković.

On, takođe, smatra da su nama potrebne decenije da dostignemo taj evropski prosek.

- To svakako zavisi od dinamike našeg ekonomskog razvoja, ali ukoliko bi on bio na sadašnjem nivou, taj period meri se destinama godina - naglašava on.

Morali bismo, kako dodaje, da ostvarujemo mnogo veću stopu rastu.

- Treba nam neka stalna stopa rasta preko pet odsto, ali to je teško ostvarivo, jer gotovo nikome ne uspeva da u kontinutitetu ostvaruje takvu stopu rasta - smatra Šuković.