Privatne hidroelektrane u Albaniji ostvaruju preko 50% domaće proizvodnje struje

Podaci Albanskog instituta za statistiku (INSTAT) pokazali su da su javne hidroelektrane u prvom kvartalu 2024. godine proizvele 1.162 GWh, što znači da je u odnosu na 1.614 GWh koliko je proizvedeno u prvom tromesečju 2023. godine, zabeležen pad proizvodnje od 28,1%.

Privatne i koncesione hidroelektrane proizvele su 1.246 GWh, što u odnosu na 1.156 GWh proizvedenih u istom periodu prethodne godine, predstavlja povećanje proizvodnje električne energije za 7,8%.

Proizvodnja energije iz solarnih elektrana u prvom kvartalu ove godine iznosila je 70,140 MVh, dok je u istom periodu 2023. godine iznosila 16.515 MWh.

- Neto domaća proizvodnja električne energije je dostigla vrednost od 2.478 GWh, sa 2.787 GWh energije proizvedene u prvom kvartalu 2023. Ovu proizvodnju su ostvarile javne hidroelektrane u obimu od 46,9%, privatne i koncesione hidroelektrane u obimu od 50,3% i solarne elektrane u obimu od 2,8% neto domaće proizvodnje električne energije - navodi se u izveštaju INSTAT-a.

Zelena tranzicija ili energetska bezbednost? Suočavanje sa ovim izborom jedna je od najtežih situacija.

Mnoge zemlje su bile prinuđene da odlože ili privremeno obustave planove dekarbonizacije, dajući prioritet sigurnosti snabdevanja energijom za sve pretplatnike.

Promena na tržištu proizvodnje energije se, pre svega, odnosi na značajno povećanje broja privatnih hidroelektrana koje su ušle u proizvodni ciklus, ali i na politiku javnih preduzeća da upravljaju rezervama vode u kaskadama na reci Drim.

Energetska kriza, najteža u nizu godina, koja je počela povećanjem potražnje za energijom kako je svet izlazio iz pandemije COVID-19 i produbljivala se počektom rusko-ukrajinskog rata, predstavljala je veoma veliku dilemu za sve države, bez obzira da li su velike ili male. Ovakva situacija je još jednom skrenula pažnju na potrebu da se u dugoročnim politikama pronađe stabilan balans između interesa ekonomskog razvoja, ekoloških, ali i društvenih.

Zapravo, Albanija je preduzela važne korake u promovisanju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

Iako je Albanija zemlja koja već ima kompletnu proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, velika većina je iz hidroelektrana. Ovo čini albansku proizvodnju energije ranjivom na klimatske promene, koje sve više utiču na hidrologiju.

Da bi poboljšala energetsku sigurnost i smanjila potrebu za uvozom električne energije, zemlja ulaže napore da diversifikuje izvore energije.

Zahvaljujući saradnji sa EBRD-om, na tenderu je plasirano ukupno oko 765 MW instalisane snage iz obnovljivih izvora, od čega je već dodeljeno 465 MW, a jedna od njih, solarna elektrana Karavasta, kapaciteta 140 MW, puštena je u rad.

Revizijom zakona o energetskom sektoru Vlada dalje promoviše razvoj obnovljivih izvora i uskladiće se sa standardima Evropske unije.

EBRD sarađuje sa albanskim vlastima na sprovođenju studije o razvoju vetra na moru. Dakle, postoje mnoge mogućnosti za Albaniju da diverzifikuje svoju proizvodnju energije i EBRD je izrazila spremnost da nastavi da podržava albanske vlasti da ispune ove ambicije.