Menadžment u poljoprivredi - Kako donositi ispravne odluke?

U privredi i društvu postoje različite delatnosti, kao što su: industrija, medicina, poljoprivreda, rudarstvo, trgovina, hotelijerstvo i turizam, obrazovanje, zdravstvo, kultura, državna administracija, javna preduzeća. Svaka od ovih oblasti ima svoj menadžment, koji koristi naučna saznanja opšte nauke o menadžmentu usklađene sa karakteristikama u radu pojedinih oblasti. Tako se pored opšteg menadžmenta, javljaju takozvani specijalizovani, odnosno granski menadžmenti između kojih je i menadžment u poljoprivredi, piše za forum Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije Dragan Kolčić iz PSSS Knjaževac.

Dodaje da se menadžment u poljoprivredi deli u dve kategorije - strateški menadžment i operativni menadžment.

Strateški menadžment je značajan za dugoročno poslovanje i plansko vođenje ekonomije poljoprivrednog gazdinstva. Predstavlja donošenje poslovnih odluka od značaja za buduće poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Donošenje strateških odluka na poljoprivrednim gazdinstvima se uglavnom zasniva na određivanju strukture proizvodnje u narednom periodu.

- U poljoprivredi, za razliku od drugih privrednih grana nije lako i brzo menjati strukturu proizvodnje zbog čega je i odgovornost menadžmenta, odnosno nosioca poljoprivrednog gazdinstva koji donosi odluke veoma velika. U nekim sektorima poljoprivrede, kao što je voćarstvo ili vinogradarstvo, ciklus proizvodnje je dugoročan, pa je za preorijentisanje proizvodnje prema tržišnoj tražnji u kraćem roku nemoguće. Zato su i strateške odluke nosioca gazdinstva, odnosno poljoprivrednog prozvođača koji je ujedno i menadžer, bitne za dugoročno pozitivno ekonomsko poslovanje poljoprivrednog gazdinstva - navodi Kolčić.

Donošenje strateških odluka zahteva od menadžera gazdinstva definisanje vizije i misije gazdinstva, poslovnih ciljeva, analizu raspoloživih resursa, analizu okruženja i odlučivanje o strategiji proizvodnje (strukturi, obimu,plasmanu proizvodnje).

Operativne odluke se donose na kraći vremenski period od strateških odluka.

- Donošenje odluka na poljoprivrednom gazdinstvu treba da se zasniva na evidentiranju koje treba da kontroliše upotrebu resursa i da se njima upravlja - ističe autor.

Da bi u svakom trenutku znao kuda ide njegov biznis, proizvođač menadžer) mora da ima jasnu sliku o svojoj trenutnoj poziciji.

Osnovni razlozi vođenja evidencije na farmama su:

- poređenje sa predhodnim godinama i sa drugim sličnim gazdinstvima;

- da se olakša planiranje budućih aktivnosti i donošenje pravih poslovnih odluka;

- da se izmeri finansijski uspeh u poslovanju gazdinstva.

Vođenje evidencije na nekom poljoprivrednom gazdinstvu može biti od koristi pri donošenju ispravnih odluka u zavisnosti da li su podaci tačni, napominje Kolčić:

- Svako gazdinstvo (farma) je jedinstveno i specifično, kako u pogledu resursa kojima raspolaže, tako i u pogledu sposobnosti onoga ko donosi poslovne odluke. U praksi se često dešava da poljoprivrednici koji vode knjigovodstvo precene prihode svoje farme i potcene ukupne troškove (troškove proizvodnje i troškove života članova farme). U ovakvim situacijama sve odluke koje budu donete na osnovu ovih evidencija biće pogrešne i mogu ostaviti dugoročne posledice na poslovanje farme.

Pogrešne odluke koje mogu biti donete na ovaj način u poljoprivredi se pre svega odnose na strukturu proizvodnje (pogrešan odabir linija proizvodnje), šta proizvoditi, koje inpute koristiti, koliko koristiti pojedine inpute, koje oblike finansiranja koristiti, kako i gde prodati proizvode.

- Jednom formirane odluke treba kontinuirano analizirati i eventualno korigovati ukoliko to zahtevaju važeći tržišni uslovi. Razlozi zbog kojih su odluke podložne analizi i korekcijama su pre svega kretanje tržišnih cena koje može biti mesečno, nedeljno, dnevno - piše Dragan Kolčić.

Zavisno je od mnogih faktora: od klimatskih uslova, agrarne politike, odnosu uvoza i izvoza kao i od ostalih faktora koji utiču na ponudu i potražnju nekog poljoprivrednog proizvoda.

Drugi faktor koji u velikoj meri utiče na korekciju odluka su razvoj novih sorata, sredstava za zaštitu bilja, dopuna stočnoj hrani, savremenija mehanizacija, alati i priključne mašine.

Promene koje se odnose na pojavu novih zakona u poljoprivredi, zaštiti životne sredine, uredbe, zakoni, takođe mogu uticati na korekciju unapred donešenih odluka.

Na osnovu karakteristika odluka koje poljoprivredni proizvođač/menadžer na poljoprivrednom gazdinstvu mora da donese, definišu se i karakteristike menadžera poljoprivrednog gazdinstva, navodi Kolčić:

- sposobnost da organizuje i izvršava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa članovima svog domaćinstva;

- dobro razume agrotehnološke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih proizvoda;

- sposobnost da komunicira sa okruženjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije neophodne za poslovanje i

da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.