Hrvatska u grupi zemalja gde se radi duže, a zarađuje manje od onih koji žive u zapadnoj Evropi - Skraćivanje radne nedelje neminovno?

Oni koji u Evropi mnogo rade slabo su plaćeni! Takav zaključak proizlazi iz nedavno objavljenje statistike Eurostata o tome koliko u proseku nedejlno rade stanovnici Europske unije. Kada se ti podaci upare sa onima o ceni rada u EU ispada da bogatiji stanovnici starog kontinenta rade manje, a siromašniji više.

Hrvatska je, očekivano, u grupi zemalja u kojima stanovnici moraju duže da rade da bi zaradili manje od onih koji žive u zapadnoj Evropi. Na primer, stanovnik Holandije radi u proseku 32,2 sata nedeljno. Dakle, gotovo skoro dan manje od onoga što se još uvek smatra standardom u Hrvatskoj - osam sati, pet dana u nedelji. Poslodavac će za njegov rad plaćati u proseku 43,3 EUR po satu.

Hrvati, pak, u proseku rade 38,1 sat nedeljno, a poslodavci ih plaćaju 14,4 EUR po satu.

- Gotovo svi stanovnici zapadne Evrope zarađivaće i bolje od nas, za manje nedeljnih sati – Nemci, Danci, Irci, Francuzi, Belgijanci. Na prvi pogled zvuči kao da veliki disparitet u radnom vremenu i platama mora da bude povezani sa produktivnošću. Ali stručnjaci i stručnjaci za tržište rada objašnjavaju da iza nižih plata i više posla stoji nekoliko faktora - piše Poslovni.

Zvonimir Galić, profesor sa Odseka za psihologiju rada Filozofskog fakulteta u Zagrebu, kaže da Hrvati rade više od proseka EU, koji iznosi 36,1 sat, iz tri razloga. To su niske plate, niži nivo radnih prava i rigidno tržište rada.

- U zemljama gde su ljudi manje plaćeni, oni rade prekovremeno, odnosno više, da bi malo podigli svoje mizerne plate. Drugi faktor proizilazi iz snage sindikata i kolektivnog pregovaranja, što je civilizacijski standard i po njemu smo na nižem stepenu razvoja. Poznato je da mesto sa najmanjim brojem radnih sati, a to je Holandija, ima najbolji balans između posla i privatnog života. Poznato je i da su tamo jaki sindikati, pa su jaka i radnička prava - objašnjava Galić. Poslednji ali veoma važan faktor je rigidno tržište rada.

- Ako uporedimo Hrvatsku i Holandiju, videćemo da Hrvatska ima jednu od najnižih stopa učešća na tržištu rada – 65,6%. U Holandiji taj procenat raste na 82,6%. Ova razlika proizilazi upravo iz rigidnog tržišta rada. Kod nas se, na primer, gotovo potpuno zanemaruju nestandardni oblici rada, kao što su pola radnog vremena ili trećina. U Holandiji je, pak, sasvim drugačije. Tamo mnogo više ljudi radi u nestandardnim oblicima rada, jer im to zbog određene životne situacije više odgovara - ističe Galić.

Alen Mrvac sa portala MojPosao takođe navodi nekoliko faktora za pojavu niskih zarada sa dužim radnim vremenom. Ali kao prvi izdvaja nisku produktivnost.

- Produktivnost je u manje razvijenim zemljama često niža zbog slabije razvijene tehnologije, lošije infrastrukture i manje efikasnih radnih procesa. To znači da radnici moraju da rade duže da bi proizveli istu količinu proizvoda ili usluga kao radnici u razvijenijim zemljama - kaže Mrvač.

Osim toga, dodaje, u manje razvijenim zemljama često se proizvode roba i usluge sa nižom dodatom vrednošću, što rezultira nižim prihodima, a samim tim nižim platama. Na niže zarade pored dužeg radnog vremena, nastavlja Mrvac, mogu uticati i visoka nezaposlenost i nedostatak radnih mesta, kao i zakonski i regulatorni okvir.

- Zakonodavni okvir u manje razvijenim zemljama može biti slabije razvijen ili se slabije sprovodi, što poslodavcima omogućava da nametnu duže radno vreme bez adekvatne naknade - ističe Mrvac.

Što se produktivnosti tiče, po kojoj je Hrvatska među najlošijim članicama EU, a koja u velikoj meri zavisi od tehnološkog razvoja, Galić upozorava da ona u velikoj meri zavisi i od drugog, nedovoljno zastupljenog segmenta u Hrvatskoj - kadrovskog menadžmenta.

- Posebno smo loši u ovoj oblasti - kaže Galić.

On navodi da je privatni sektor shvatio da mora na bolji način da upravlja ljudskim resursima, ali ne i javni sektor. Ovo bi, zauzvrat, moglo biti dodatna težina za produktivnost i učinak države.

- Privatnom sektoru u svakoj jakoj privredi potreban je efikasan javni sektor, ali naš javni sektor to još nije shvatio - upozorava Galić. Muči ga velika tromost, ali i neprivlačnost.

Povećanje plata, smatra stručnjak za psihologiju rada, to neće promeniti.

- Privlačenje i zadržavanje zaposlenih zavisi pre svega od motivacije da se dođe da radi u određenom preduzeću ili u javnom sektoru. Mora da postoji motivacija koja će podsticati efikasnost, a zatim i jasna politika kako zadržati ljude. Povećanje plata u javnom sektoru rešilo je samo deo problema, jer plata državnog službenika i dalje ne zavisi od truda i efikasnosti, već samo od koeficijenta - ističe Galić.

Dok dobar deo domaće privrede smišlja kako da motiviše radnike da budu produktivniji, Zapad zna da odgovor leži u zadovoljnom radniku. Za takvog radnika izuzetno je važan balans između privatnog i poslovnog života, koji se najefikasnije uspostavlja kraćom radnom nedeljom. Dugogodišnja evropska statistika pokazuje da je to nezaobilazan trend, jer broj prosečnih sedmičnih radnih sati kontinuirano opada poslednjih 10 godina – sa 37 na 36,1 sat.

Mrvac i Galić su stoga uvereni da je skraćivanje radne nedelje neminovno.

- Mi više ne živimo da bismo radili, već radimo da bismo sebi priuštili život koji želimo da živimo. Ovo uključuje fleksibilnost u poslu, pravi balans između posla i privatnog života i što je više moguće slobodnog vremena. Štaviše, kraća radna nedelja može povećati produktivnost jer odmorniji radnici mogu da rade efikasnije i kreativnije. Osim toga, manjim brojem radnih sati može se smanjiti stres i poboljšati mentalno zdravlje radnika, što se opet pozitivno odražava na produktivnost, fluktuaciju i izostanke u preduzećima - ističe Mrvac.

Galić dodaje da će se proces skraćivanja radne nedelje verovatno ubrzati, posebno pod uticajem tehnologije veštačke inteligencije.

- Podaci Svetskog monetarnog fonda govore da će u relativno kratkom roku 30% do 70% radnih zadataka nestati ili se značajno promeniti, što će svakako povećati produktivnost. Njeno povećanje će, pak, sasvim sigurno uticati na dužinu radne nedelje, jer je pad radnog vremena opravdan upravo produktivnošću - objašnjava Galić.