Crnomorske zemlje se pripremaju za priobalne vetroparkove

Zemlje koje izlaze na Crno more sve su više zainteresovane za razvoj projekata vetroparkova na moru i uspostavljaju regulatorne okvire kako bi to omogućili. Kakva je pozicija Rumunije u poređenju sa glavnim crnomorskim konkurentima - Bugarskom, Ukrajinom i Turskom? Cilj ove zemlje je da do 2035. ima 3 GW priobalnih vetroelektrana i očekuje da će njeni prvi vetroparkovi na Crnom moru biti u funkciji do 2032. godine.

Zapravo, na Crnom moru bi mogao da bude sledeći talas izgradnje priobalni vetroelektrana, nakon što su prvi koraci bili u severnoj Evropi, zatim u Kini, a sada u SAD i drugim delovima Azije, kaže Kreg Braun, iz Offshore Wind Consultants (OWC).

- Resursi vetra u Crnom moru su koncentrisani u zapadnom delu mora, tačnije u Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj i Turskoj - kaže Aleks Gospodinov, izvršni direktor kompanije Hooracan Energy u ranoj fazi razvoja.

Sa izuzetkom Ukrajine, koja je u ratu sa Rusijom, ostale zemlje sa izlazom na Crno more i sa značajnim izvorima vetra na moru daju sve od sebe da uspostave regulativu na ovom tržištu.

Kompanija Aleksa Gospodinova, Hooracan, ima četiri projekta u Crnom moru, jedan u Rumuniji i tri u Bugarskoj.

Obe zemlje imaju održiv komercijalni potencijal, a članstvo u Evropskoj uniji je prednost za sporazume o preuzimanju i pravne aranžmane, istakao je Braun iz OWC-a. Kaže da je manje rizično raditi sa komunalnim preduzećima i regulatorima EU, jer u EU postoje klimatski mandati i dekarbonizacija je u toku.

Poverenje investitora u rumunsko tržište poraslo je nakon što je parlament u aprilu 2024. usvojio Zakon o energiji vetra na moru, uspostavljajući mapu puta za razvoj vetrogeneratora na moru, uključujući identifikaciju oblasti vetra na moru koje će Ministarstvo energetike otvoriti na tenderima 2025. godine.

Očekuje se da će Vlada do 2027. godine objaviti pravila o ugovorima za razliku (CfD) i mehanizmu preuzimanja.

Rumuniji je cilj da do 2035. ima 3 GW priobalnih vetroelektrana i očekuje da će njeni prvi vetroparkovi na Crnom moru biti u funkciji do 2032. godine.

- Usvajanje zakona je istaklo široki politički konsenzus o podršci energiji vetra na moru i institucionalnoj podršci - rekla je Alina Arsani, šefica programa za energetske sisteme u nezavisnom rumunskom trustu mozgova Energi Polici Group (EPG).

Neki od izazova sa kojima se suočava razvoj vetrogeneratora na moru u regionu su zajednički za druga tržišta u razvoju.

Arsani iz EPG-a kaže da je najveći izazov za razvoj vetroelektrane na moru u Rumuniji potreba za razvojem mrežne infrastrukture, ali i uspostavljanjem odgovarajućih fiskalnih okvira i okvira za podršku.

Rumunski EPG je predložio zajedničko energetsko ostrvo sa Bugarskom u Crnom moru, kao rešenje za zadovoljenje potreba za mrežnom infrastrukturom sa kojima se suočavaju obe zemlje, kao i za povećanje atraktivnosti ulaganja u priobalni vetar u regionu.

- Cena energije bi trebalo da bude konkurentna, regulatorni okvir da se poboljša, a investitori i programeri projekata moraju da budu zadovoljni ugovorima o zakupu i otkupu morskog dna - dodao je Braun iz OWC-a.

Lučka infrastruktura u Crnom moru takođe će morati da se proširi i prilagodi za korišćenje energije vetra na moru.

Braun napominje da Rumunija ima dobru lučku infrastrukturu na kojoj se može graditi i da takođe ima iskustvo u nafti i gasu koje bi mogla da iskoristi za vetar na moru.

- Biće potrebno vreme da se lanac snabdevanja razvije - dodao je Braun.

Svetska banka procenjuje da će 2029. godine nivelisani trošak energije (LCoE) za priobalne vetroparkove u Rumuniji biti 45% veći od onih za projekte na uspostavljenim tržištima vetra. Ovo je uglavnom zbog manjih brzina vetra sa faktorom kapaciteta od oko 41% u zemlji, u poređenju sa 49% za uspostavljena tržišta.