(Ekonomist magazin) Koncept nastupa RTL-a u borbi za nacionalnu frekvenciju u Srbiji

Zahtev za dobijanje nacionalne frekvencije jeste kulminacija procesa ulaska RTL-a na srpsko tržište medija. Ta kompanija je, naime, još pre nekoliko godina prvi put poželela da uđe na ovo tržište, ali u taj rizik nije želela da se upušta, kako objašnjava Elmar Hegen, izvršni potpredsednik kompanije zadužen za regionalne operacije i razvoj, pre nego što se završi konkurs za dobijanje frekvencija. Hegen, međutim, naglašava da je nesumnjiva rešenost RTL-a da dođe u Srbiju. “Otvaranje TV kuće u Srbiji deo je naše strategije razvoja u centralnoj i istočnoj Evropi. RTL je evropska medijska kuća koja nema investicije izvan Evrope. Ali zato snažno radimo na tome da uđemo na sva evropska tržišta na kojima sad nismo prisutni”, kaže Hegen.

Ta televizijska kuća, inače, u istočnoj Evropi posluje u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rusiji.

Kakvu medijsku kuću želite da napravite u Srbiji?

Elmar Hegen: RTL je velika međunarodna grupacija. Ali, u praksi, to je asocijacija nezavisnih nacionalnih TV stanica. Dakle, RTL nema jedinstvenu šemu koju primenjuje u svim zemljama. Televizija je, po našem mišljenju, lokalni biznis. To naravno ne znači da ne postoje određeni principi i zajednička pravila za sve članice RTL-a. U Srbiji bi voleli da razvijemo tipičnu internacionalnu RTL medijsku kuću koja bi bila snažno lokalizovana. Kao što smo francuska tv kuća u Francuskoj, ili nemačka u Nemačkoj, voleli bi da u Srbiji budemo srpska medijska kuća.

Mi smo konkurisali za TV stanicu koja će imati kompletnu programsku ponudu, a to uključuje i vesti. RTL je kuća koja emituje takozvani opšti sadržaj u svim zemljama u kojima posluje.

Koliko planirate da investirate ukoliko dobijete frekvenciju?

E. Hegen: Spremni smo da uložimo značajnu sumu novca. Poređenja radi, pokretanje televizije u drugim zemljama koštalo je 30 do 40 miliona evra. Ukoliko bi dobili dozvolu, direktno bi zaposlili oko 200 radnika, dok bi kroz kooperaciju sa zavisnim preduzećima stvorili još oko 400 do 500 radnih mesta.

Koliki je ciljani tržišni udeo kojim bi RTL bio zadovoljan posle nekoliko godina?

E. Hegen: To će zavisiti od toga ko će sve od naših konkurenata da uđe na tržište. Ali, da bi tv kuća bila isplativa, prema našim procenama, moramo da budemo ili tržišni lider, ili na drugom mestu. Čini mi se da srpsko tržište može da bude isplativo samo za prva dva ili tri igrača. TV kuća koja bude na trećem mestu po tržišnom udelu mogla bi da bude u problemima oko zarade.

Mislite li da ćete moći da postignete dovoljan nivo profitabilnosti, s obzirom na to da je marketinški kolač u Srbiji procenjen na oko 70 miliona evra, a da će za njega konkurisati čak pet nacionalnih tv kuća?

E. Hegen: Mislim da će marketinški kolač porasti. Ulazak na tržište velikih medijskih kuća, kao što je RTL, pomaže da se tržište profesionalizuje. Takvo tržište automatski privlači i više oglašivača. Osim toga, očekujem da će u Srbiju dolaziti sve više inostranih kompanija koje će takođe vremenom postati jaki oglašivači.

Imate li rezervnu strategiju, ukoliko ne dobijete dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou?

E. Hegen: Sad smo usredsređeni na konkurs i to je jedino o čemu razmišljamo. Uvereni smo da imamo potencijal da ponudimo programsku strategiju koja će zadovoljiti gledaoce u Srbiji.

U kojoj meri računate na postojeće profesionalce u Srbiji?

E. Hegen: Naše iskustvo govori da se dobrom pokazala strategija zapošljavanja mladih stručnjaka koje je RTL kasnije obučavao i prilagođavao svojim potrebama. Želeli bismo da i u Srbiji stvorimo “nova lica”. Verujemo u svoju sposobnost da zapazimo i obučimo mlade talente. Takvi radnici su lojalniji kući koja ih je stvorila od onih koji su preuzeti iz drugih medija. Nemamo, dakle, nameru da “preotimamo” radnike. To, naravno, ne znači da ćemo “a priori” odbiti iskusne profesionalce koji budu sami poželeli da pređu da rade kod nas.

(poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu)