Muško-ženska jednakost u rukovođenju daleko zaostaje u gornjim ešalonima gotovo svakog zanimanja

Tesa Čarlsvort je docent za menadžment i organizacije. Diplomu psihologije stekla je na Univerzitetu Kolumbija, a doktorat socijalne psihologije na Univerzitetu Harvard, za šta je dobila nagradu za disertaciju od Federacije asocijacija za bihejvioralne nauke i nauke o mozgu.

Tesino istraživanje bavi se pitanjima o tome kako i zašto se naše misli, osećanja i stavovi menjaju tokom vremena, unutar nas samih, ali i organizacija u kojima radimo. Konkretno, kako i zašto se pristrasnosti o društvenim grupama pomeraju ka predrasudama ili udaljavaju od njih? Šta je to u našim umovima i našem društvu zbog čega se neka verovanja lakše menjaju od drugih? Njeno istraživanje usvaja pristup na više metoda za razumevanje promena unutar pojedinaca, organizacija i najšireg nivoa naših kolektiva.

Podržava žensko liderstvo, te kaže da se poslednjih nekoliko decenija vidi da je na nekim mestima postignuta jednakost muškaraca i žena.

- Na primer, nakon decenija držanja žena podalje od visoko plaćenih medicinskih zanimanja, prijem u medicinske škole u mnogim školama u SAD sada je jednak. Govoreći o zakonodavnim okvirima, po prvi put 2021. godine, postojao je jednak broj muškaraca i žena u Kabinetu kanadske vlade, pri čemu su žene čak vodile neke od dosijea finansija, odbrane i spoljnih poslova u kojima tradicionalno dominiraju muškarci.

Ali takođe je jasno da se vidi da jednakost u rukovođenju daleko zaostaje u gornjim ešalonima gotovo svakog zanimanja. Čak i ako žene sada ulaze u medicinske škole sličnom stopom kao i muškarci, još uvek ima mnogo više muškaraca koji vode bolnice ili su šefovi hirurgije.

Dodaje da su u okviru nauke i akademske zajednice žene sada previše zastupljene u većini srednjih naučnih škola, a u nekim naučnim oblastima kao što su biologija i psihologije, žene su pretekle muškarce na fakultetskim pozicijama.

- Ali, opet, ako pogledate vrhunske dobitnike nagrada u naučnim oblastima, ili urednike vrhunskih časopisa, one ljude koji su dobili najviše priznanja i imaju najveću moć, i dalje vidimo stalne rodne razlike. Dakle, sigurno će nam trebati dosta vremena da postignemo rodnu ravnopravnost u rukovođenju. A napredak će biti delimičan, sa određenim organizacijama, zanimanjima ili čak zemljama koje će brzo nadmašiti druge u svom napretku ka rodnoj ravnopravnosti. Stoga će biti teško predvideti tačno predviđanje ili vremensku liniju - navela je Čarlsvort i dodala:

Istakla je i da je empatija, ili sposobnost da se osete emocije druge osobe kritična kao sredstvo za premošćivanje između društvenih grupa.