Koliko građani Srbije veruju farmaceutima?

Skoro 70% stanovnika Srbije nema farmaceuta kome veruje, a gotovo 40% ispitanika u Beogradu tek ponekad ili nikad ne dobije savet farmaceuta u apoteci. Sa druge strane čak 90% ispitanika na celoj teritoriji Srbiji nikada nije imalo problema sa nalaženjem leka koji im je potreban ili im se to dešavalo veoma retko - pokazuju rezultati omnibus istraživanja koje su na nacionalno reprezentativnom uzorku sproveli specijalizovani časopis za apotekarstvo "Farmakon" i "GfK Beograd".

Cilj istraživanja bio je da se utvrdi kako građani ocenjuju kvalitet usluge u apotekama širom Srbije.

Kada odu u apoteku a nisu sigurni koji lek ili preparat treba da koriste, ispitanici koji su učestvovali u istraživanju, njih tri četvrtine, reklo je da dobiju odgovarajući savet od farmaceuta, pri čemu je u Beogradu taj postotak daleko manji.

Na pitanje da li prihvataju zamenu kada traženog leka nema, najviše građana, čak 69% ispitanika, reklo je da prihvata predloženu zamenu, dok je 29% odgovorilo da to zavisi od poverenja u farmaceuta, cene ili participacije za zamenski lek i poverenja u proizvođača leka.

Stanovnici zapadne Srbije i oni s nižim mesečnim primanjima (do 20.000 dinara) se u ovom slučaju razlikuju od ostalih, pa je tako za njih niža ili slična cena najvažnija kada odlučuju da li da prihvate zamenski lek ili ne.

Svaka druga osoba, pokazuje istraživanje, smatra da bi joj mogućnost merenja šećera u krvi, krvnog pritiska i telesne mase u apoteci koristila, dok je oko 31% neodlučno. Svest o važnosti te usluge raste s godinama, a najkorisnijom je smatraju građani stariji od 55 godina. Čak tri četvrtine građana u tom životnom dobu ističe da bi im navedene dodatne usluge u apoteci bile korisne.