Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Ručak na kome bi i vožd pozavideo – Kako je glas o domaćinima iz "Karađorđevih vajata" u Orašcu dopreo do Holandije
Utorak, 30.08.2011.
15:47
Komentari
("Karađorđev vajat")
Gosti ne mogu da se opredele šta je ovde lepše - domaći specijaliteti, vajati za smeštaj gostiju, pogled koji se zaustavlja tek na Kosmaju. U srcu Šumadije, nedaleko od istorijskog mesta, gde je podignut ustanak za slobodu, kamen po kamen, drvo po drvo, predanim radom i sa mnogo volje sagrađeno je etnoselo "Karađorđev vajat".
Trudeći se da sačuvaju prirodu i tradiciju znamenitog mesta Orašac, Slavica i Dragan Babić počeli su 2003. da prave ovaj turistički kompleks. Dali su mu naziv u čast Karađorđu Petroviću, vođi Prvog srpskog ustanka.
- Ideja za ovakim mestom za turiste se javila još dok sam bio upravnik aranđelovačkog hotela "Izvor" jer su gosti često tražili da ih uputimo na etnosela gde bi mogli da vide našu tradiciju i uživaju u domaćim specijalitetima. Kada je hotel privatizovan, supruga koja je takođe radila u hotelu i ja, odlučili smo da otvorimo etnokrčmu i turističke vajate – počinje priču za "eKapiju" Dragan Babić, vlasnik "Karađorđevog vajata".
Na ovom tipičnom seoskom domaćinstvu, uz svesrdnu pomoć porodice, započeli su posao tako što su najpre preuredili dve kuće stare više od 150 godina. Prvi vajat je donet iz sela Saranova tako što je rastavljen gredu po gredu i isto tako rekonstruisan u Orašcu. Domaćini su nekoliko godina tragali po srpskim selima za starim kućama i predmetima koji čuvaju sliku starih, zaboravljenih vremena.
U toku izgradnje etnosela, negde u proleće 2003. godine, prilikom obilaska Marićevića jaruge, svratila je sasvim iznenada u seosko domaćinstvo Babić grupa turista iz Holandije. Pod tremom krčme po prvi put uz rakiju i vino uživali su u šumadijskim specijalitetima - domaćoj pogači, siru, kajmaku i pršuti, a našlo se i prasećeg pečenja. Kako kažu domaćini, o ovom dogaćaju gosti su se hvalili kod kuće pa i u holandskim novinama.
Od kad je zvanično otvoren "Karađorđev vajat" 2005. godine, stranci su česti gosti.
- Gosti iz inostranstva nam obično dolaze na dnevni izlet. U petak nam stiže grupa od oko tridesetak Nemaca, koju dovodi novosadska agencija "Magelan". Najčešće nam gosti pristižu iz Beograda. Žele da pobegnu na kratko od gradske gužve, i obično dođu u petak i ostanu do nedelje. Sve goste dočekujemo kao naše prijatelje – kaže Babić.
Na čistom seoskom vazduhu, na nadmorskoj visini od 380 metara, uz predivne šumadijske pejzaže, gde se odmaraju oči i duša, turistima su na raspolaganju 4 vajata i kuća sa 15 ležajeva. Uz drvene krevete i podove, restaurirane plakare i ostali enterijer iz prohujalih vremena, tu su televizori i savremeno uređena kupatila.
U etnoselu je nezaobilazan restoran tj. etnokrčma sa 150 mesta, u okviru koje se nalazi i letnja bašta. Domaćini će prirediti tradicionani ručak uz rakiju šljivovicu i domaće vino. Na meniju su hleb ispečen u furuni, šumadisjko predjelo, teleća čorba, jagnjetina, teletina i jaretina ispod sača, jagnjeće i praseće pečenje i ostali domaći specijaliteti. Kompletan ručak, po ugledu na slavski ručak, staje 830 dinara. Za noćenje bi trebalo izdvojiti 10 EUR, za noćenje sa doručkom 12 EUR, dok je pun pansion 22 EUR.
Kako kaže naš sagovornik, posao je ovde našlo 7 članova porodice, a zapošljavaju još petoro.
U planu je proširenje farme, kako bi posetioci imali priliku da se upoznaju sa svim domaćim životinjama. Zasada su u okviru etnokompleksa smeštene ovce i koze.
Srdačni domaćini, svakog dana u tišini i zelenilu autentičnog seoskog imanja dočekuju goste koji žele da makar na kratko, pobegnu od buke i vreve, saobraćajnog haosa i svakodnevnih problema.
Turističke atrakcije
Aktivnosti koje organizuje etnoselo: obilazak Marićevića jaruge, Spomen škole, Muzeja, kupanje na bazenu velnes centra "Aleksandar", šetnja, biciklizam, sankanje, planinarska staza do Topole (12km), Bukulja (10km), Aranđelovac (7km), ribolov na Markovačkom jezeru (9km), branje povrća, pečenje rakije, pravljenje zimnice.
S.O.
