Koliko bi "socijalna penzija" koštala državni budžet?

Svaka peta osoba starija od 65 godina u riziku je od siromaštva – pokazuju podaci Zavoda za statistiku. Ugroženije su žene. Gotovo 80 odsto njih nije ostvarilo pravo na penziju. Njima bi mogla da sleduje socijalna ili garantovana penzija o kojoj se polemiše godinama. I dok se razmatra njen uticaj na budžet, zagovornici tog oblika socijalnog davanja kažu da bi garantovala minimum dostojnog života u poznom dobu.

Bez penzije, imovine, socijalne pomoći, srodnika koji bi ih izdržavali – u teškoj materijalnoj situaciji je, prema procenama, više od 100.000 starijih širom Srbije. Van sistema PIO fonda je oko 100.000 žena i skoro 30.000 muškaraca.

Nadežda Satarić iz Udruženja "Snaga prijateljstva" ističe da nisu svi u zoni dubokog siromaštva.

- Neki od njih imaju supružnike koji imaju penzije, dok pojedini imaju decu na koju se mogu osloniti, ali je pretpostavka da jedna trećina, a to je oko 40.000 ljudi, živi ispod svakog dostojanstva i minimuma. Oni se kvalifikuju u taj posebni program - navodi Satarić.

Ideja o posebnom programu za najugroženije stara je gotovo dve decenije. Poslednjih godina zagovara je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. Naziva je narodnom naknadom, koja bi ispravila nepravdu.

- Namenjena je svim onim ljudima – muškarcima i ženama – koji su stariji od 65 godina, nisu penzioneri i nikada neće biti, dakle, nemaju osnovni uslov od 15 godina staža i osiguranja istovremeno i nemaju ni neku vrstu imovine. Takvih ljudi ima i u gradovima, ali pretežno su u selima Srbije - objšanjava Krkobabić.

A koliko bi to izdavanje uticalo na budžet Srbije, pre četiri godine računao je Centar za socijalnu politiku. Ako bi socijalna penzija bila 10.000, ukupan godišnji rashod bio bi između 0,1 i 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Pofesorka FEFA i direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković ukazuje da ne bi bilo logično da se taj iznos određuje u odnosu na poljoprivrednu penziju, koja je zapravo najmanje primanje u okviru penzijskog sistema Srbije.

- Ne mogu oni koji bi dobijali socijalnu penziju iz budžeta da imaju veću penziju nego oni koji su plaćali doprinose i po osnovu plaćanja doprinosa ostvarili to pravo - navodi Matković.

Nadežda Satarić iz Udruženja "Snaga prijateljstva", ipak, naglašava da iznos, ma koliki da je, često bude slamka spasa.

- Bio on i desetak hiljada dinara, onome ko nema ništa, značiće puno – da preživi i kupi najosnovnije - kaže Satarić.

Socijalna penzija uvedena je u više od 100 država. U zemljama Skandinavije pravo na garantovanu penziju ostvaruje se po osnovu državljanstva. Sličan vid primanja za najugroženije u regionu imaju Severna Makedonije i Hrvatska, gde iznosi 150 evra.