Zakonski okvir nedovoljan za prava onih koji rade u domaćinstvu

Zakonski okvir u vezi sa položajem i izazovima radnika na poslovima čišćenja i nege u Srbiji nedovoljno je uređen. Naime, nedostaju propisi koji obezbeđuju pristup formalnoj ekonomiji i pravima iz socijalnog osiguranja za žene koje rade na poslovima u domaćinstvu i pružaju usluge nege. Primarno je za ovu oblast relevantan Zakon o radu, koji pokriva različita radna prava, uključujući i ugovore o radu za kućne pomoćne poslove (član 45), ali je nedovoljno precizan u definisanju pojma rada u domaćinstvu i njegovog detaljnog regulisanja.

Drugi važan zakon je Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji je donet 2018. godine kako bi se omogućilo lakše zapošljavanje sezonskih radnika. Zakon se na početku fokusirao na poljoprivredu, šumarstvo i ribarstvo. Kasnije su napisane izmene i dopune koje uključuju poslove u domaćinstvu (na primer čišćenje, čuvanje dece, nega starijih) sa ograničenim trajanjem. Zakon je nakon izmena i dopuna promenio naziv, ali još nije usvojen zbog brojnih kritika stručnjaka i sindikata koji smatraju da radna prava sezonskih radnika nisu obuhvaćena ovim zakonom i usklađena sa međunarodnim standardima.

Nepostojanje pisanih ugovora, kao i formalnih protokola zaštite na radu, potencijalno povećavaju bezbednosne rizike i ugrožavaju privatnost radnika na ovim poslovima. Postoje različite nijanse u gledištima u vezi sa iskustvima osoba koje rade u inostranstvu, posebno u pogledu potencijalnih rizika od eksploatacije.

Čišćenje i nega često podrazumevaju fizički zahtevne zadatke, što utiče na zdravlje i dobrobit radnica sa potencijalno dugoročnim efektima – navodi se u studiji Položaj i izazovi radnica na poslovima čišćenja i nege u Srbiji koja se bavi fenomenom rada u domaćinstvu, istražuje uslove rada, društvene izazove i iskustva žena koje pružaju usluge čišćenja i nege u domaćinstvima u Srbiji i u inostranstvu.

Zbog svega je neophodno osmisliti i usvojiti zakonska rešenja koja definišu minimalne standarde zarade, radnog vremena i uslova rada za radnike angažovane u sektoru rada u domaćinstvu i na poslovima nege. Treba osigurati i spremnost na reforme koje se direktno bave poboljšanjem uslova rada i prava radnika u tom sektoru, a to bi uključivalo saradnju sa sindikatima, nevladinim organizacijama i međunarodnim telima koja se bave radnim pravima kako bi se donela efikasna zakonska rešenja.